Српски сион

Б р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 307.

штву, нема где главе да ариклони. Већн део жнвота проводн Он у сиротном гра дићу галилејском, из ког, по мишљењу многих, не могаше ничег доброг бити. Он — син дрводеље, помагаше му Сам у послу; није се учио ни у каквој познатој школи, ни у којег знаменнтог учитеља Растијаше и пролазаше кроз све перијоде човекова развитка, покоравајући се условнма човекова положаја, осећаше глад, жеђ, разонођења, носаше терет живота, страдаше, туговаше, као и сви другн људи. Шта има у свему томе божанственог, небеског ?! Ваистину, паука му је дивна, чуда Његова необична, — то не могоше а да не опазе и људн с телесним иојмовима ; но није лп то значило у њиховим очима, да Христос није виши, него велики пророк, из порекла Илије плп Јеремпје? А ако је Он — Син Божји, зар бп она ко срамно свршио живот свој на крсту ? Но кад би ти људи хтели дубље за гледати у оно, што се скрпваше под смиреним огртачем живота Хрнстова, те зажелели да беспристрасно — отресајући се свог лажног гледишта на Месију и не противећи се деловању просветне благодати Божије — изуче и проуче Лнчност Христову, не би могли а да не сазнаду, да је Христиос ваисшину Син Божји (Мат. 27, 54). * * * Када се Господ Исус Христос на земљи појавио, показао је у жнвоту своме п у својој личности доста таких црта, које јасно и песумњиво говоре о његовом Божанственом достојанству. Почнпмо разгледати те црте у догађајима ГБегова спољњег живота. Ако Христос није Бог, већ само човек, зашто га арханђео Гаврпл, доносећи благу вест пресветој Деви Марији, назива Господом, Спном Божијим? (Лука 1,

35.) Ако није Бог, кога онда славе анђели? Коме се поклањају пастири и мудраци ? Кога навешћује звезда? Ако није Бог, то како је могао у дванаестој години својој, мудрошћу својом задивити искусне и мудре учитеље израиљске? Ако није Бог, о ком онда говори Бог Отац нри крштењу Исусовом: „Ово је Син мој вазљубљенн", (Мат. 3, 17) На кога сплази Дух Свети? Коме служе анђели у пустињи? Ко претвара воду у вино? Ко нахрањује с пет хлебова и две рибе хиљаде људи? Ко заповеда ветровима и мору? Ко исцељује болне, чисти прокажене, васкршава мртве? Ко нрашта грехе, даје воде живе, лечи сакрушене срцем ? Ако није Бог, зашто је сунце при распећу Његову помрчало, земља се затресла, завеса се раздерала, гробови се отворили? Ако Христос ннје Бог, како је онда победи.о окове соиствене смрти, јавио се по васкрсу ученицима својим и после четрдесет дана узнео се на иебо ? Ваисшипу Он беше Син Божји. (Мат. 27, 54) У истинитост овог аакључка уверићемо се више, кад се од спољњег живота обратимо унутарњем животу Његову, посматрајући Личност Његову. * * * Пре свега, гледајући на Лнчност Христа Спаситеља, у чуђење нас доводи Његова безгрешност. Он је потпуно слободан од греха. Високо — необично високо — стоји Он над гресима и страстима људским На Њему нема ни једне неге, ни пајмање сенке. Никоме и никад није учинио неправду, ни једног човека није увредио, не рече ни једне одвратне речи, ие извршн ни једно зло дело. Он једини сачуваоје чистоту мисли, чустава и дела. Бива до душе, да ми на извесне људе с некпм одушевљењем ногледамо, као на обрасце нравствепог савршенства; но чим *