Српски сион

С тр . 312.

„СРПСКИ СИОН"

Б р . 20.

својих иаклоностп свпм силом, да би могли нравствено делати. Даље показују, да се оне природпе склопости. које су по изгледу нравствене, ипак морају још „очпстнти" и нравствено обрадити, речју, ириродна нравственост човекова са свим је недовољна, да бн човек могао допста нравствен бити. да би могао сиособан би ти за самоодређење н за вршење својпх обвеза, па и против нриродне наклоности. Даље, да природа човекова постане потпуно и савршено нравствена она потребује другу сплу и помоћ, ко.ја се ван ње налази, коју, као што смо мало час рекли, може дати једпно религија, Но могу нам пребацптп, да има људи, који су са свпм нерелигиозни, којп шта впше живе са свим без религпје, који су с њом прекинули сваку везу, па ипак ти људи често представљају прпмер нравствене чистоте и племенптостп. Можемо нризнатп, да доиста има такових перелн гиозних али нравствених људп, алн то можемо нризнатп само са извесним огранн чењеи. Прво, ми не можемо знати, да ли у такпх особа њпхово унутарње расположење доиста строго одговара њиховом спољашњем владању? Да ли увек и свуда њихова дела потпуно одговарају њиховим племенитим назорима и принцчпнма, и да ли се често не одваја реч од дела? или пак на против да ли њихов нравствени поглед на свет, и њихова нравствена делатност тамо, куда не може допрети туђе око, и где се они по томе могу осећатп потпуно сигурни од друштвеног суда, — да ли нема може битп тамо са свим крупних и важних нравствених недостатака? Може бпти, да би нас најближе испитивање сакрпвеннх мисли и душевних покрета у многих таковпх људи довело до нравствене оцене њиховог начина делања, која не бгт бага по њпх ио годна и пријатна бпла. С друге стране против таког пребацивања треба се нарочито позвати на ту нрилику, да сви такови карактери, па ма потпуно чисти и племенити били у нрав ственом погледу, и ако живе одељено од релпгије, па и ако су неирнјатељски расположени према њој, за то ништа мање

ииак жпветпе п жпве међу хришћанским друиггвом, дакле од самих првих на до последњих дана свога живота окружеии су хришћанском атмос<1>ером, свагда се находише н находе под утицајем хрншћапства тт ако против воље п зпања њихова — под утисцима хришћанског живота и хришћанске релпгпје, која је духом својим тако јако и дубоко нроникла цео строј наших назора и све наше животне одногааје. да се нико не може са свим и потпуно пзвући п избећп утицаја њезина, и ако би намерно то хтео учинити. Нема сумње, да многи такови људи, поред опћег утицаја хришћанске средпне, обвезанп су за сво}у нравствену племенитост нарочитом хришћанском васпитању п утпцају благочастпвих људн, у чијој средини жпвеше у детињству па све до оцепљења свога од релпгије; дакле права мати. која је засадила п однеговала у њима семе чисте правствености, беше религија и ако би се они сами и показали као неблагодарпа деца, одбацивши њезину матерпнску бригу и негу. Лепо се изразио о таким људима Е. Навиљ: „Има људи, у којих су сва релпгиозна убеђења сломљена, међу тим њихова савест сто.ји још нраво као какав стуб носред развалина. Таке појаве улевају нам побожност и изумљење! Те су иојаве на рочпта чудеса оне божанствене благости, чпје име псте не носе на устима. Ако има кога на земљп, то доиста такав човек треба клечећп да благодарп з« то, штоје њега, — који мишљаше да је отргнут од Бога, — промисао наоружао таким живим чуством илеменитости и чистоће, гато му је дао моћ да може избегавати зло, даје његова свест о томе, да има обвезе, доиста иостала чврста, без ичије потиоре. Али изузетак нпје правило, и то гато некн добпје, не добија увек за то и не добија свако !" „Ви познајете — наставља Навиљ снежпо покрнвало по леденим стенама у натиим горама. Висећи мост преводи једног путника у пропаст, под другим иуца танка кора, а непажљиви пропадају у понор." Тиме завршујемо испитпвање нашег