Српски сион

Б р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

Ако неко примјети: а како ће свештеник нешколску младеж иринукати на полазак цркве и катихизације ? Мнслим да свештеник има доста, моралнијех средстава, којима ће знаги привућп младеж цркви и вјеронауци. А гдје та средства не иомажу, неће бити с горега потражити помоћп од свјетскијех власти, које су дужне свештенпков рад потномагати. Добро би било, када би ималп „Молишвеник " за нашу младеж у јефтпном нздању. Овн садањи молптвеници врло су скупи за наше сироте сељаке. Приликом испига хтјео сам да се пекп православни женскп ђацп награде молитвеннцима. Па ево што ми се догоднло. Опћин ско ноглаварство наручило је за два форннта и добило два молнтвеника и морало још поштарину платити — а римока толицн су добнли за два Фор. осам комада, којп су и пространством и спољном израдом одговарали нашнма! То долазн отуда, што ми немамо никога, ко се брине за издавање књига нобожнога садржаја. Ђе нам је какво друштво, коме бп била цијељ иеговање побожности и издавање књпга побожнога еадржаја? Када би било друштва, за ци јело би се нашло и писаца, јер писац не би морао кубурити са издавачем, кано што је сада.

Све цркве пазе на то, да се подмладак одгаја у религији исте, а и наша црква то захтијева од нас. Па зар да не послушамо њене прве заповједи? Зар покра? нас толико, да наш народ, наша паства хладни према својој лијепој вјерп православно.ј ? Зар да нас на испуњавање катихетске наше дужности неко треба да опомпње? Не доиуштајмо то! Наш позпв, углед наш захтијева да радпмо. Нек нас не одвраћа то од рада, што се свештенсгво награђује по полптичкпм начелима, по родству, по женидби и т. д. а не по раду. Нека нам нред очима у нашем раду лебде слике Христа Спаситеља, апосиола и светитеља, који су дјелали у ви нограду госиодњем, истина без земаљске награде — али без небесне не. А будемо ли иснуњавали катпхетичку дужност, ностићи ћемо троје: 1. имаћемо пуне цркве; 2. наше богослужење и на њему наша проповјед утицаће на паству као допуна оном, што смо је у младости учнли; и 3 Цркви ћемо васпитатп честите и врлнпама урешене синове, који ће њој и нама битп на дику а роду људском на корист. Куда ћемо љеише награде, ако радом својим то постнгнемо ! У нме божије на носао, и ностигнућемо! У славонском Брестовцу. Ј. П. Ј. свештеник.

ЗШСНОСТ НРАВСТВЕНОСТИ (ШОРШ) ОД РЕЛИГИЈЕ. С руског превео |орђе пд. Бота, свештеник. (Свршетак.)

та нам ноказујуове четирп разлнчне ириродне наклоности, које смо потанко и верно насликали? По нашем мпшљењу показују без су мње то, да се о природној нравствености може говорити само у са свим о-

граннченом смислу, да Је нрирода човекова наклоњена како појединим доброчинствима, тако исто и особитој врсти порока да се дакле не може увек ослонитн на глас своЈ*е прнроде, већ на против, врло често је неопходно борити се нротив