Српски сион

С тр . 334.

„СРПОКИ СИОН."

ВР. 21.

штинп прегледани су рачупи ошнтински за год. 1889. и 1890., и угврђен је прорачун за годину 1891. Из рачуна се видело, да срп. оиштина загребачка има знатна сувишка. Скупштина је даље једногласно одлучила, да 1. октобра о. г. ошвори срас.ку иравославну вероисповедну гиколу у Загребу са једним учитељем. Учитељ ће имати 700 Фор. годишње нлате и стан у великој оиштинској кући, у коју ће се и школа сместити. Скупштипа је још изабрала комисију за уређеље иарохијала. — Честитамо свесној ошптини загребачкој на родољубивој одлуци, којом установл>ава српску вероисповедну школу ! ИСЕШАК И ОБЈАСЊЕЊЕ. У броју 57. листа „ Браника ," штамиан је подужи чланак под насловом: „ Двојно књиговодсшво ири сриским народно-црквеиим фондовима. и У току разлагања својих назора и свога уверења, дотакао се г. писац и једног новијег закључка саборског одбора, донесеног у седници од 12. (24.) анрила о. г., који се на спуштање камагне стопе са 7 на 6% за хипотекарне зајмове код срнских прав. нар. цркв. Фондова односи. Тај закључак је по мњењу г. писца иреухитрен. То мњење пак нотиче отуд, што је г. писац тог уверења, да је Саборски Одбор при сиуштању камате имао једино ту иитенцију, да нагомилану готовину иутем хипотекарних зајмова елоцира, те тиме за Фондовске главнице повољнију камату сбезбеди, — а то не стоји! Кад би збиља ствар тако стајада, да је Саборски Одбор искључпво ту намеру имао, онда г. иисац панред споменутог чланка о Саборском Одбору врло рђаво мњење има, претиостављајући, да је С. 0. у стању био превидети и сувнше јасан неуснех јединим смањивањем камате. Но нека више споменути г. писац умирен буде; С. 0. рачунао је и са другим важним чињеницама, које је г. иисац сасма превидео. С. 0. у колико је имао и ту околност пред очима, у истој — ако не и већој мери, није изгубио из вида ни ту нотребу, да досадапе зајмове за Фондове обезбеди, да не гсни већ своје дужнике од немила до недрага, у туђе и стране руке, који би врло брзо наше скупе зајмове по повољнијим условима конвертирали, на још можда са нашим рођеним новцем! Да се то избегне, морало је обаљивање камате апсолутно одмах у живот стунити. Тим поступком постигнута је јача половина успеха, а остварењем нове уредбе

ностигла би се тек друга ноловина, о чему у осталом садањи С. 0 такођер озбиљно рачуна води, но које се неда тако бр>о и лако остварити као ирви део. Оволико разјашњења ради. У Карловцима, 16. (28.) маја 1891. С одличним поштовањем Нњиговодство срп. нар. црнв. фондова: В. Јовановић, гл. књиговођа. НА АДРЕСУ 2X2=4 о двојном књиговодству у српским народно-црквеним фондовима. Поштовани писац поменутог чланка у „Бранику" изазван гласовима о негодовању кр. уг. министарства ради уведезог двојног књиговодства у српским народно-црквеним Фондовима, прича о мужу, који се свикао на загорео „сос", чиме хоће да рече, да поменуто негодовање потиче из рђаве навике на стари начин рачуноводства, а непознавања двојног књиговодства. Молим поштованог писца да извини што нримећујем, да је то чудна тврдња, јер казати да рачунари кр. уг. министарства и још многи други не познају двојног књиговодства, већ су се свивли на рђаво, на загорео „сос", то се усуђујем големо посумњати, иа онда и рећи да то баш није скромна тврдња. Прича о мужу ноквареног укуса може да се да згодно применити на личне навике појединаца у погледу укуса, где се оно каже „с1е ^из^ћиз . . .", а кад је реч о носве испитаној и расветљеној научној дисциплини и то математичне природе, где се све збива но нужди, што је тако и не друго, ту нема „густа." Ако дакле кр. уг. министарство не годује што је у српским пародно-црквеним Фондовима уведено двојно књиговодство, то ће јамачно имати разлога томе, а који су то разлози, није на мени да испитујем. Књиговодство се равна по нотреби, но цељи којој има да служи, јер оно није но себи цељ, но само средство за извесне цељи, дакле од ове зависчо. Према томе и посгаје у овој дисцичлини више система, који се употребљују према потреби. Поштовани писац горе наведеног чланка у „Бранику" каже, да је кр. угар. министарсгво има .Јући посла са великим новчаним заводима, увидело ексактност рачуна у ових, на хтело и