Српски сион

Б р . 21.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 335.

у државно рачунство увести диојно књиговодство, но само за то није, што нема довољно способних људи томе послу. И овде молам попгг. пнсца, да извини, што примећујем, да се томе никако не може веровати, да држава само за то није увела двојно књиговодство, што нема способних људи, јер прво не стоји да она иема у своме чиновништву људи, који знају двојно кљнговодство, друго — кад их неби било — што је она могла наредити да њезпн сваки рачунски чиновник за то и толико време има похађати дотичне курсове и положити исиит из двојног књиговодства, те тако би било већ давно решено и то питање. Међу тим узимам да стоји, што тврди поштовани иисац, да Угарпка нема за то сиособних људи, али онда питам, што није уведедо у Францеској, Иемачкој, Бритаиији, Италији, Шнанији, и т. д. ? Узимам да пошговани писац одговори да и тамо нема способн х људи, да их нигде нема до ли само у трговачком свету, онда иримећујем, да држава има и пута и начлна новући довољно снага из трговачког свега, те би ови то удесили и узмогли се похвалити да су увели ексактност и у државно рачунство. Нема двојбе дакле да су са свим други разлози томе на путу. Држава по несталности и непредвиђености у своме развоју, по укрштају неопреде.Ђивих политичких, политичко-нривредних, народно-нривредних, обраибених и законодавних односа, служи се својом администрацијом у коју сврху ностоји засебно државно рачунство. Ради изображења чиновника у рачунским грааама државпе администрације постоје на университетима Факултети за државне и правне науке, а при овима сиецијално за државно рачунство течајеви, где се иредаје: Етапгшззепзсћаћ;. 81;аа1аЕес'1пши§8кипс1е, Уепуа1кт§а1ећге, к. к. 81,аа1зИесћпии^а- шн1 Соиио1сНеи81; и т. д. Што се тиче стања у књиговодству српских народно црквених Фондова, није моје да раснрављам, ту је српски народно-црквени сабор, Његова Светост срнски натријарх, ту је саборски одбор, ту је дотично чиновништво, који ће Јамачно знати шта и како им чинити ваља. Главно јо добра воља и истрајан рад, јер тај чини сваки сисгем ваљаним и ексактним. Односно оних ставака у чланку поштова ног писца, где сс говори о обиму врховног надзора и коментује 10. тачка § 19. саборског

устројства, ето чланова земаљског законодавства, ето нравн' ка у саборском одбору, а ови ће јамачно знати своје учинити где и кад буде требало. 0 многим другим стварима нећу да говорим, пошто је у нас тешко објекгивно судити, особито данас, где је у све гране народног нам живота пробила политика, те нас цепа на све стране, јер ту се више пази ко говори, него ли шта ко говори. Ко је раден био, тај је и остао, а ко није — тога неће никоји систем поправити. Свакоме, који је год било у ком иравцу најбољом вољом деловао — част и поштовање, па му онда није нужде, било сам, било да га хвале други. 3X3=9. Ч И Т У Л> А. (-ј- Максим Рајић) умнровљени иарох у Ст. Сивцу, у бачкој еиархији, упоко.јио се 2. (14.) маја о. г. после дуготрајне болести у 72-ој години живота свога. Покојник је дуго и верно нослужио св. олтару и народу своме. На погребу му говорио је надгробну реч Младен Јовановић, нарох старо- стаиарски. Нека је вечан сиомен честитом пароху Максиму Рајићу !

ОГЈ1АСИ.

СТЕЧАЈ. На упражњепо месго иароха у Војки са платом II разреда овим се стечај отвара Који желе месго то получпти, имају своје вал>ано устројене молбенице, ако су из страпе епархије нутем своје надлежне коизисторије, иначе нутем надлежног им протопрезвигера до 15. јунија о. г. овамо иоднети. Из седнице конзисторијалне у Карловци 9. (21.) априла 1891. држане. Архидијецезална конзисторија.

С Т Е Ч А Ј. На упражњено место иароха у Грабовху-Свилошу са нлатом VI. разреда овим се стечај расписује. Који желе место то получити, имају своје ваљано устројене молбенице, ако су из стране еиархије путем своје надлежне конзисторије, иначе путем надлежног им нротонрезвитера до 15. јуниЈа о. г. овамо поднети. Из седнице конзисторијалне у Карловци 9. (21.) априла 1891. држане. Архидијецезална конзиоторија.