Српски сион

С тр . 348.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 22.

СЛШ У ШАНАСТИРУ ОРШВИЦИ/)

се је пронео глас питомом земљом Славонијом, а нарочито „златном долином града ножегакога", да ће Његово Високопреосвештенство г. Мирон, енископ пакрачки походити овету обитељ Ораховичку и узвигаоном личногаћу својом увеличати славу торжаственога празника пренесења моштију светитеља оца Николаја, — народ је са свију страна — од Саве, Драве и Дунава хладна — гомилама врвио к светој овој задужбини српској, да се ноклони св. оду Николају. да целује свету десницу архијереја свога, и да као верно стадо чује глас архипастира свога. Свијета је било сабранога дана тога око пет хиљада душа, различите вјере и народности. Вријеме је послужило лијепо, да није могло љепгае бити. Милозвучна манастирска звона забрујапте и братија са мирским свегатенством а на челу им игуман Гедеон Петровић и прото Андрија Бирач допратигае г. епископа свога у храм божији. Вечерњу, јутрењу и божанствену литургију сиужио је г. епископ уз асистенцију свештеника: Г. Петровића, игум:ша, Андрије Бирача, проте, Мите Бабића, пароха слатинскога, Лазе Богдановића, пароха чепинскога, ЈосиФа Симића, пароха брачевачкога, Методија Брадића, ђакона и ђакона Саве Белнћа. На литургији рукопроизвео је г. епископ ночасног игумана Гедеона за правог игумана Ораховичког и монаха Леонтију Обрадовића произвео је за ипођакона. После евангелија рекао је г. епискои поучно слово сакупљеноме народу: 0 вјери и о љубави 1 >сга и ближњега. Црква, порта и доксати били су дупсом нуни народа. Кад је г. епискои ријеч говорио, нотпуни је мир свуда владао и ријечи његове нале су на плодну земљу — на

„Народ је к'о њива коју кад еијеш ид' садиш, Онако рађа и носи, како ју кад радиш." Епископ Никанор. срце и на душу — сакунљенога народа, који је пажљиво саслушао свете рнјечи архијереја свога. Побожност је душу раздрагала а тишина ријечи залила. При крају службе божије г. епископ је неуморно са жезлом у руци дијелио на®ору: свештенству, братији и народу, а тако исто неуморно обавио је на „свеноћноме бденију" и мироносање. Народ је том приликом нресретан био, што може цјеливати свету десницу архијереја свога. Поеле св. литургије многе су корпорације поздравиле Његово Високопреосвештенство. У манастирск >ј трапезарији био је ручак, при коме је присуствовало више од шездесет особа. Пало је врло лијепијех здравица. На здравицу, коју је Његовом Високопреосвештенству наздравио г. игуман Гедеон, отпоздрапио је високопреосвештени г. епискон, да је пун радости видећи многобројни народ сакупљен око огњигата свете ове задужбине Српске, да је и по жељи срца свога и душе Своје одазвао се дужности Својој тим радосније, што је и он син свете обитељи ове, која је као нежна мајка, на наручју своме, одгојила себи духовнога сина, поглавицу цркве Богоспасајеме епархије пакрачке. Његово Високопреосвештенство бавећи се три дана у манастиру походило је манастирске парохије и но томе повратило се у своју резиденцију. А народ Је и овом приликом разишао се домовима својима пун задовољства и утехе. Он је свагда долазио а и долазиће к задужбини својијех праотаца са тврдом вјером, да ће се болник ту исцјелити и ојађеник утјешити, а ко вјерује у ВЈеру — вјера га спасава. Н. В.

*) Ма да је у прошлом броју (под белешкама) опиеао ту славу г. Л. Б., саопштавано ипак и овај мало опширнији оиис, јер мислимо, да нсће бптн чнтаодима на одмет. Уредн.