Српски сион

Бе. 22.

„СРПСКИ СИОН."

>Ј * * Жа *<&$&<$■* * а.^*И^д.^ * ± СТССТАК. «1??1Жаж?Ж

!§->-

Б Е Л Е Ш К 2. (Свештеничка иеповед) одржана је првих дана после Ускрса у Кореници и Лапцу у личком протопресвитерату. Искупио се леп број свештеника, који су после свршене службе и исповеди повели разговор и о нашим приликама и како се може доскочити немару нашем у по гледу неполажења цркве. Закључено је, да треба чешће народу проповедати о вери и српској историји, и ноучавати га у свему, нгго води добру. Даље се повела реч и о неуредној свештеничкој плати, те је збор свештепички одлучио, да се пошље српском народно-црквеном сабору представка, у којој да се представи и и изнесе тешки ноложај сиромашног свепггенства у горњо-карловачкој епархији, не би ли се и тој невољи једном на пут стало. (Др. Станимвр ЕГоповвћ) свршени иравник и богослов IV. године, стуаио је 5. (17.) маја о. г. у монашки чин у манастиру Бездину. Још марта месеца нослао га је св. патријарх у манастир на искушење да би га после завршене школске године иокалуђерио. Но потреба је изискивала да се то већ сада збуде. Епископ вршачки г. Нектарије Димитријевић као администратор епархије темишварске добио је при нримању епархије од Његове Светости благослов, да поменутог дра Станимира Поповића што пре закалуђери. И тако је ио налогу г. еиископа извршио чин монашења над њим г. Никанор Недељковић, игуман бездински. У калуђерству добио је име Сава. Нови монах, отац Сава, родом је из Мађарског Чанада, где му је отац још и сада нарох. Наш монашки виши клир добија у њему одличну и сиремну снагу, која ће нашој цркви и народу моћи много користити. Желимо среће и успешна рада младом монаху дру Сави Поповићу у новом и узвишеном нозиву његовом ! (Српска правоолавна дрквена општина у Бечу) добила је од бечког министарста иросвете дозволу, да може у земљама, заступљеним у царевинском већу, т. ј. у Аустрији сакуиљаши ирилоге за украшење нове сриске иравоелавне цркве у Ђечу. И бан хрватски дозволио је та-

Г <К *

кођер, да се и у опсегу краљевине Хрватске и Славоније могу кунити добровољни прилоза на исту цел. Држимо да ће и кр. угарска влада сличну дозволу издати. Српство на епе стране требало би драговољно да се одазове прилозима на ту илемениту сврху. Они који би хтели дати какав прилог, нека га пошљу велетршцу и одборнику Александру Сшови, \\ г јеп, I. Ве21гк, Пе18сћтагк1; Л& 9. — Имена приложника обзнаниће се у новинама. (Учитељски вбор у Мухачу.) Дана 25. и 26. априла о. г. одржана је учишељска скуишшина у Мухачу, на коју се искупише учитељи будимске дијецезе, као што су окружницом шк. ре®ерента г. Ст. В. Поновића и позвани били; дошло их је свега 37, и то 9 из будимског и 28 из мухачког протопонијата. Од гостију беше их вишејј и то уважених личности, на име г. Максим Лудајић из Срп. Ковина, нодпредседник епар. шк одбора, Јослф Јагић, саборски иосланик мухачки, Стеван Михалџић, саборски посланик и нарох кишФалубски, прота Радослав Андрић, Урош Андрић, парох мајишки, Душан Андрић, парох жумберачки, Јов Стајевић, председник црквене општине у Мухачу и т. д., па и страних учитеља. — Збор се држао у три седнице, а отворен је с иојањем духовске стихире: „Царју небесни." — Први дан имао је збор и пре и носле нодне седнице. — Збор је отворио у име Његовог Високолреосвештенства г. епископа А. Стојковића : г. Ст. В. Поповић, школски ре®еренат, који је изрекао благодарност љубљеном архипастиру — са жељом, да га Бог још дуго ноживи. Перо је водио Ђорђе Јанковић, учитељ мухачкл — На тему : „ Шша смеша наарешку наше народне школе и како би се стање исте у уиушрашњим и саољашњим од

ношаЈима иоиравити могло

9*

иоднесено је II

расирава. Писмене расправе тога питања поднели су ови учитељи: 1) Алекса Михалџић, пепггански; 2.) Мита Грујић, шиклушки; 3.) Душан Радојчић, дарђански; 4.) Алекса Велнмировић, ловрански; 5.) Тима Добринов, батосечки ; 6.) Драг. Јанковић, сриско-ковински; 7.) Бож. Ћосић, бански; 8.) Ђура Крагујевић, дуна-сечујски ; 9) Ћока Јанковић, мухачки ; хО.) Петар