Српски сион

Б р . 22.

С тр . 345.

прочитао пажње и поштовања достојни чланак: „ Нешшо о неиравилносши неких икона, а у хашар нашега леиога иравсславла и , кога чланка иисац заслужује као будни стражар свако признање. У томе чланку писац икону Богојављенску. у којој је престављен чин крште ња преливањем, назива неправославном. Како је и наша пкона Богојављенска, коју приказах, нреливањем изведена, коју је пречасна консисторпја квалиФиковала за православиу и месно светнтенство осветило, то сам дужан са поштованим се писцем забавити и за оправдање пконе те неке истипе изнети. Истина, да је начип трикратног погружења учење цркве православне, већ и по речп баптисмос и по примеру старе цркве и по 50. правилу аностслском а и по значају погребењем „кет\-аги> ч?лок'1;кл"; али је истина и то, да православна догматика учи и ово : Ергишење се обавља трикраш ним иогружењем у воду у име св. Тројице, иремда и шрикрашно обливање, које је ио неким иределима уобич/г/ено. не унишшава снагу ове шајне. (Руска догматика с благословом архијер саб. 1872.) Трикратно погружење на основу учења цркве православне, да и обливање условљава снагу тајне крштења, слабо се где употребљава. Ја за мога десетогодшпњег свештениковања још нпсам видио свештеника, који врши крштење трикратним погружењем у крстионпцп, и што мп данас скоро сви свршавамо крштење обливањем. то чинимо са дозвољењем црквенмм или као што догматика каже, уобичајепим начином, који не уншптује снагу крштења. Према том жи-

вом прпмеру слободно је и слпкару на нравославној икони Богојављенској приказати онако призор крштења, како се врши или вршити може у цркви православној. Чудно а и смешно би било то казати: ова је икона неправославна за то, што она ноказује чпн крштења преливањем, коцт ми вршимо и црква нам то не забрањује. Према томе дакле така икона не може губити тип православни. Но поред свега тога истина је и то, да су наше икопе Богојављенске већином са прелпвањем изведене и колпко сам их год вндио, било по црквама било по домовима, све су у том облику, п поштовани г. писац у „Српском Сиону" неправедпо ће их називати неправославним Осуђујући таке иконе он нам не изнатпа, како би икона Богојављенска нзгледала v облику православном; јер нека мп се опрости, ја не могу да појмим ту вештину сликарску, којом би могао сликар представити акт погружења, јер строго узевшп, Хрпстос би морао битп погружен руком Јовановом сред дубнне реке Јорданске. Једну сам икону видио, да са Христа цури вода, које опет не условљава акт погружења, јер ко бп могао ућуткатп каквог цеппдлаку да не виче: то ннје погружење! Дозволпмо дакле баш у хатар лепог нам православља и слнкару толико бар слободе, колико се даје свештенику при чпну крштења п немојмо ни њега жпгосати за неправославље, лок се ми ионосимо православљем на путу нам једном. Толико нађох за нужно скренутп са пута приказа и сиоразумети се са ппсцем

иоштовања достојнпм. (Скршиће се.)

ЦРКВЕКО ПРОПОВЈЕДНИШТВО У 17. ВИЈЕКУ.

«11 !С_ Д Р" Риму, на против, одржа хриш.ЖШ^ћанство само половииу побједе Два друштва, двије религије, два свијета, прошли и будући, — сто1! јаху један према другом спремни на бој. Храмовп, циркуси, иозоришта па и саме улице римске, препуне незнабо-

(Свршетак.) шких споменика, иодржаваху идолопо клонпчку ревност код ноловине насељеннка Већи дио сенаторских обитељи приањаху уз стару релпгију, с којом снаја ху сјећање на славу својих предака. А народ се скунљао у хришћапскпм храмовима на гробовима мученика. Робови, си-