Српски сион

С тр. 361.

ШШЕ У СРПСКО-ШЕОСЛШОЈ ЦРКВИ СТАРО-БЕЧЕ ЈСКО Ј. (Свршетак.)

ш*> 4. Ро^еве Христа Спаситеља.

пештери, предана милости Божијој, ■^^гј^мај ка Божија седи и држи у крилу иред јаслама новорођеног младенца •јр 4 ^ Исуса, који са благословом — сим I волом Божанства ноздравља свет, пред којим се Јосиф пун побожности и страха Богу моли. Кроз мрачну Витлејемску ноћ обасјава светлост небесна и зауставља се на пуном збиље, мнлоте и лепоте лицу младенца Исуса, на ком се и око гледаоца зауставља све дотле, док га звезда, која баш стаде нред пештеру, не примами сјају свом и не укаже, да је и њен сјај у тамној ноћи чаробан, који је очарао и привео овамо и мудраце велике. На догледу тако лепо изведене свете успомене спасења човечанског дуго се око бори са сјајем тпм и душа се крепп поменом дана Божијег и сећа радости своје у даиу Вожићњем гледајући пастира три, од којих једног љубоиитство обхрвало па погледима, пуним питања, тражи много одговора, док се на послетку не увери са ирнзора необичног, да је запста то новорођени спаситељ, па уверење то печати тврдом вером, осмејком благим. да је и њему си ромаху једном данас спасење донето; други са уверења првог, пружа руку на новорођенога н са отворених усана чисто му слушаш реч: „дакле то је спаситељ, што нам анђео рече"; трећи занесен анђелском песмом бацио поглед кроз тамну ноћ и гледа светлост небесну, са пажњом слуша песму и сав занесен хтео би да нолети међу хор анђела. Да би сликар задовољио и осећаје нам, који оживљују на догледу символа дана Божићњег, по иештери просуо је сламу, на коју је легло јагње, које дође за стопом пастира свог. Црквени захтеви потписаће, да је добра икона та, као што пише и за друге иконе друге цркве, али утисак, који ће потицати са иконе ове, заносиће душу побожношћу већом и гледаоца мамити, да ју пише у галерију вештачких дела.

5. У с к р с. Зора је нзбацила нрве своје румене зраке нрема отвореном у стени исеченом гробу, пред којпм стоји апћео и десном руком ноказује небу а левом гробу. Са важног небесног посланства, да врата гроба гдвали, из ког ће синутн целом човечанству снас. младо му лнце збиља покрила. На лпцу и на покрету телесном јасно је изражена анђелска му реч: „ Коста, м-ксгк зд-ћ". Камен са врата гробних расирсиуо се а од тог се треска један стражар буди, двојица се већ нробудила и један од тих најхрабрији, који трагове силних бојева поси на псеченом лицу, са нризора овог сада је нагао у највећи трк заклањајућп се штитом војничким; други не толико уплашен радн иризора колико бо јећи се казни своје власти буди воћу стражарског, који још мртвим сном спава и указује на ускрснутот спаситеља, рад кога ускрснућа глави ће му судити судија заслепљен, што јадник зар Бога ннје могао у гробу задржати, Крз.ј ногу стражарских још тнња ватра, чиме сликар показује, да је време било хладно већ и са доба у ком се васкрс десио и са претпоставке да је запста хла дно бнло, јер се у четвртак Петар, кад се Хрнста одрицао, крај ватре грејао. Над целим прпзором у облацима, које продире светлост, у белој плаштапици са раширенпм рукама небу се диже Христос Спаситељ. На икони овој изведена је моћ неба, која руши лако земаљску силу, са једном речју, са једним војником небесне снле пада и бега толнки храбар оружан војник. И без знања, да је то белешка ускрса православног, свакп ће и неправославни гле далац читати са иконе те триумФ, победу неку, која је изведеиа без оружја против оштрог оружја, а вера и нечат дара хришћанског знаће, да је то победа неба и спас човечанства. Слава је цркве православне, што икони