Српски сион

Стр. 332.

бијем прилике одобрити га, те тим по ново дати доказа, како је Моја милост и благонаклоност према стварима Ваше цркве непромењива." (Одпуштање зворничког митрополита Диониеија.) Његово дарско и краљевско апостолско Величанство превишњом одлуком својом, а по одобрењу васељенског св. натријарха Дионисија V. и св. сивода, разрешио је од уираве митрополије зворничке досадањег архиеиископа и митрополита зворничког у Доњој Тузли (у Босни) г. Дионисуја ИлијевиКа, а за админпстратора исте митронолије именован је г. Александар СимнЛ, архимандрит и настојник манастира св. Тројице у Тавни. (ј Анђелија Ружнћк 1 . рођ Бранковићева ) Његову Светост патријарха српског Георгија задесио је тежак удар. У уторак у вече 11. (23 ) јуна о. г. нреминула је у В. Кикинди после дужег боловања ћерка Његове Светости а супруга г дра Ђорђа Ружића, адвоката и иосланииа на срп. нар.-црквеном сабору. Честиту нокојницу покосила је немила смрт у најбољим годинама живота јој. Сахрањена је 13 (25.) јуна уз велико саучешће народа, Бог милостиви нека угеши дубоко ожалошћеиог родитеља покојничиног, уцвељеног супруга и осталу растужену родбииу, а врлој покојници нека дарује вечно насеље! Мпр непелу њеном! (Из Свете Горе.) Петроградском „Гражданину" ишпу : Посетивнп! Атон као хаџија, био сам иоражен односима, који постоје, како говоре, од носледњих 40—50 година међу манастирима Свете Горе. Нећу улазити у питање, откуд долазе ти односи; толико ћу мпМоходом рећи, да узроч непријатељства између маиастира треба тражити у лажно схваћеном натриотизму, а деломице у духу спекулације, који се стао по јављивати и у средини манастира. Познато је, да је Атон насељен православним калуђерима разних народности; Грци сепојављују најпретежнијим елементом, на онда долазе Руси, ^угари, Грузини, на Румуни. Осим тога сви калуђери се деле на оне који живе по манастирима н по засебним ћелијама. Маиастири су автономни, а ћелије су сасвим подложне својим манастирима; средину између независних манастира и нодложнпх им ћелија заузимљу скити; између осталих је такав руски Андрпјевски скит и малоруски Илински; нрви зависи од манасгира Ватопеда, а други од Пантократора. — Како се манастири користују својом влашћу може се видети из ових

примера: Многима је у Русији иозната ствар грузинских калуђера с Иверским манастиром, која се иротеже пуно 20 година. Грузини су основали овај манастир још у X ом веку и владали су њим до у последње доба, када Грци, нашавши се у њему у већини, наумише да протерају осиоватеље његове. Право Грузина је иризнато, но манастир још им није повраћен. (А хоће ли кад Срби тражити Хилендар од Бугара ?) — У свима Атонским манастирима још се памти сгвар Андријевскога скита с Ватопе;:.ом, који није дао скиту, да има своје нристаниште (на морској обали), него је требаио да добром свотом то право од истога манастира откупи. — До данас још није решен спор Илинскога скита са његовим манастиром односно грађења нове цркве, започете још пре осам година. Парница се води на штету скита толико година, и скоро је остао без свештеника, јер сгари изумиру, а манастир-сузерен не допушта, да се млади рукополажу. — Ових дана никао је други спор, који може служити прекрасном илустрацијом положаја руских калуђера на Атону. Настојатељ светониколајевске ћелије, јеромонах НеоФит, кунио је од грчкога манасчира Есфигмена стару ћеиију св. Кузле и Дамјана с правом, да на том месту поди/не руски скит у славу св. Пиколе а у спомен чудеснога избавл.ења Алекеандра III. и његове породице при катастроФи у Борки 17. октобра 1888. Игуман ЕсФигмена, јеромонах Герман заједно са 32 најстарија представника манастирска, извршили су официјални акт и утврдили га својим нотиисом и манастирским нечатом; но кад је овај снис дошао до светог Протата, (у ком су нреставници од 20 манастира атонских, те је ту усредсређена врховна власт над атонским манастирима), стао је овај тражити изговоре, да не призна свршени чин. Грчка странка, која се противи у оиће, да се рускн е>еменат утврђује на Атону, просула је глас, који се нојави но атинским и цариградским листовима, као да је ЕсФигменски игуман уступио Русима ираво, да иодигну нови скит без знања свога братства, а иримљену суму да је сгавио у свој и .иаг, и бојећи се казни цариградскога Патрпјарха, да је побегао у Агину. На нротив у колико су сви ови гласови без сваког основа, познато је рускоме генерал-конеулу у Сељенику и у царском посланству у Цариграду, куда су били доставл,ени еви документи, који се односе на ову ствар. — Неири-