Српски сион

Б Р . 24.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 381.

нулирање са парохиЈалом дати у руке нашим црквеним опћинама, па макар већина нашег срнског сабора још више тврдила, да ако се то не учини, да се онда крњи автономија црквених опћина. Они којн то говоре, не знају околности но нашим селима. Ја поштујем автономију наших црквених опћина, али да се сви они, који говоре да парохијал треба дати на руковање цоквеним опћинама, пробе ради понамештају за администраторе на овдашње парохије, и то само на годину дана, па да онда виде из искуства, шта су на селу наше црквене опћине, — заиста не би имали више воље борити се за то, да манипулирање односно исплату парохијала дају нашим црквеним опћинама. „Дакле једино је спас светтенству — у погледу уредног добијања његовог заслуженог „насушног хлеба", за њега и његову обитед. неилата код иорезног уреда.

„Ово су биле моје речи (завршује тај парох), које сам казао горе поменутом г. владином нзасланику." Па пошто се ове околности, наведене у томе званичном извјештају тога пароха, до данас ни најмање у овој дијецези на боље окренуле нијесу, то сву наду сада полажемо на светог Патријарха, да ће он својим моћним, а и доказаним вољним заузимањем код високе кр. земал.ске владе како тој неуредности — побирању парохијала — на нут стати, тако и најмилости вије порадити код надлежних наших Форума саборског одбора и срп. нар. цркв. сабора да се и онај деФицит, који је већином дојакошњим побирањем парохијала кроз толике године сада већ неутерив постао, има одмах намирити из народног „неприкосновеног' Фонда, које се намирење дозвољава за ову дијецезу и по највишем кр. рескрииту од 10. августа 1868.

с.

•Д.:

Б Е Л Е Ш К Б. (Поздрав српског патријарха и одпоздоав цара и краљв.) Његово Величанство наш цар и краљ бавио се два дана о Духовима у Печују, да нрисуствује освећењу нове цркве. Ову нрилику унотребили су верни и одани поданици из суседних жупанија, да се поклоце своме краљу. И заетупници српско-православног мирског и монашког свештенства изишли су пред краља. Љегова Светосг патријарх српски г. Георгије Бранко нЛ ноздравио је на мађарском језику цара и краља овако : „ Вагие царско и аиосшол ско краљевско Величанство! Најмилостивији Госиодару и Краљу! Кад долазимо пред Ваше Величанство, чинимо то по унутрашњем неодољивом нагону, из најдубље привржености и љубави, која нам испуњава срца и благодарне наше душе, те долазимо у име владика, духовних настира и свих верних источно-православне нркве, која стоји под очинским окриљем Вашег Величанства. Уз остале народе наше љубљене и миле домовине прикључујемо се и ми са хомогијалним страхоноштовањем према Вашем Величанству, да искажемо најискрениЈу своју радост, игго нам се дала прилика, да ноздравнмо Ваше Величанство у средини нашој. Сретнима се

осећамо, што се новодом ове лепе светковине пијетета пружила прилика. да изразимо своје безгранично поштовање, непоколебиву верност и детињску љубав. Са хомогнјалЕим страхопоштовањем молимо Ваше Величанство, да примите уверење, да као што нас ннкад ништа шуе кадро потрести у верностп, какву смо од својих предака прнмили, према особи и династији Вашег Величанства, тако исто нема ничег, пгго би нае икад могло одвратити од поштовања и љубави према драгој нам отаџбини, према њеним законима и уставу или што би угасило у нашии срцима огањ захвалности за узвинк-на доброчинства, која наша црква и народи имају срећу уживати под највишим окриљем Вашег Величанства и иод за конима драге нам домовине. Нека Бог благослови, заштити и подржи Ваше Величанство и целу узвишену владалачку лозу до крајних граница људскога живота. Е1јеп, Живео!" Одговор Његовог Величапства гласио је : „У свако доба с великим задовол,сгвом и захвалногићу прнмам поклонење п уверавање о верности свештенства и верн <х грчко-источне вере. Познато Ми је, да ви сад много носда имате око уређи* вања многих важних ствари. Искрено желим, да гај ваш рад користан буде, на да Ја до-