Српски сион

С ТР . 380.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 24.

буде приауђена иотуцатп се „од немила до недрага" и ту заномагатн и богорадити: то не само да би служило за осуду умр-

лога. пего не би ии најмање служило на дику и понос образа и сталежа свештеничког! (Наставиће се.)

0 НАШ1АТИ ШРОХИЈСКОГ СВЕШТЕНСТВА У ГОРЊО-КАРЛОВАКОЈ ДИЈЕДЕЗИ.

жшш $$Ш|ишу мам из котара Вргина Моста ово: Поводом тијем, нгго овдашње српско свештенство веК по више мјесеца не при,^5 ма илату, а и што су црквене благајне X тако рећи празне, дајемојавности нутем „Срнског Сиона", да су свему томе криве наше нолитичке власти, и то онћински уреди, а и котарске области. Кад смо се о томе још год. 1886 жалили нречасној консисторији, земаљска је влада била изаслала владнног тајника г. Алфреда Бојића, који је био зашао од опћине до опћине. Тај премда иновјерни, али честити чиновник у своме званичном извјештају вели између остглога ево ово: „Колико су котарски иредстојницн ладнокрвни ирема побирању парохијала, доста је кад кажем, да ми је један ког. предстојник рекао: Кад Власи не могу своје ионове држати т. ј. исплаћивати, онда не треба нк да их држе". Пречасна консисторија, да би се освједочила каквим ће плодом уродити тај њсзин покрет, иод 18. (30.) септ. 1886 бр. 945 А. 0. позвала је нодручно свештенство, да томе изаслаиику у свему на руку иде, и да о томе консисторији извјенЈтај поднесе. Такав један извјештај. што га је ондаједан овдашњи парох поднео евојој духовној консисторнјској власти, саоппггавамо овде српском свету, да се види, како се таквим побирањем нарохијала очевидно иде на то, да се наше свенггенство неће никако моћи исплаћивати. Дакле ево тога извјештаја од р.јечи до рјечи: „Усљед тамошњега налога од .... доставља се, да је 16. (28.) октобра овде био владин тајник г. АлФред Бојић, те сам му у ногледу исплате нарохијала разложио, да овај начин побирања и исплате нарохијала кроз поиитичке општине, без што сгрожије контроле ннкако не би требао да остане, јер тај начин, какав је данас, крајње иоиижује углед и достојанство свештеничко, а у неку руку доводи у омразу свештенство и народ. За слабу исплату свештенства народ није ви најмање крив, него оићински начелници, а

то ево по овом: — За све разноврсне струке новчаних давања, народ све скупа новце доноси у опћинске уреде. Ево предсгавите се^и како се ради у једном таком опћинском уреду: опћински начелник сједи у прочељу, до њега благајник или биљежник, а наш један сељак доноси, рецимо 10 Фор., и полаже на стол новце и иорезну књижицу. Начелник још од бивше крајине као подчасник радо њемчарећи гогори : 5 Д. 31еиег, 4 Н. Оетет(1е-1Јт1а§еп, 1 И. Раго1па1, и ако има још каквих изванредних потреба, као шумског и иољског квара итд., неће доћи ни 1 Фор. на иарохијал. „А зашто раде тако начелници ? Зашто они ио савјестл и по наредби не би саразмерну своту и на уписивање парохијала узимали? То је за то : што држава пожурује за иорез и претп изашиљањем оврховодитеља, кога ће изаслати на рачун начелников; — опћинскн намет треба начелник за исплату своју и свога нерсонала итд.; једном рјечи, за све струке новчаног давања има се ко скрбити, само убирање нарохијала остало је на вољи начелниковој, тако, да кад он у своме уреду све рубрике, све поште подмири, и кад народ даде све што имаде, онда кад већ мора, и кад народ већ малакше у СЕОме давању, залази начелник у село ради оврхе за парохијал; и с тијем шеговим заласком ево опет нове бједе, јер он онда народу ево овако говори: Ја вас не бих иљенио, али ме ноп тужи, итд. А кад што укугш, при исилати дође оиет нова бједа: свештеник за свој заслужени „насушни хлеб" принуђен ]е молити и крајње понижавати се таквим људима, који су до јуче били Фрајти, каилари, тежаци и. т. д., и као такви стојећи на ниском степену изображења мисле као да је давање плате свештенику нека њихова милост, а не права иравцата заслуга свештеникова; иа још при таким исплатама не пропуштају додати и којекакве нодругљиве вицеве и задиркивања. „Но и поред овакових злоупотреба од стране оићиаских начелника, још мање се смије мани-