Српски сион

Б Р. 26.

„СРПСКИ

СИОН."

С ТР . 413.

НиквлиИ, израдио је нацрт, како да се сноји српска Академија с ученим друштвом. Према •гоме нацрту срнско ће учено друштво преста • ти Пре свога престанка изабраће оно из своје средине осморицу чланова и то ће бити редовни чланови Академије. Према томе ће се у закону о Академији изменити дотични члан, који је наређивао да редовних Академика може бити до 25 ; од сада ће бити до 85. Сви остали чланови срн. ученог друштва, било редовни, било дописни, било почасни, постаће аочасним члановима академије, (а до сада је закон изрично наређивао, да почасних чланова у опште не може биги). Имање ученог друштва прећи ће у својину краљевске Академије, а лични доходак, који су имали редовни академици (1200 динара, а председник 2400 динара годишље) укинуће се са свим. Министарски савет и учено друштво нристали су драговољно на ово снајање, особито Је учено друштво лепо и темељито одговорило министру зашто оно пристаје на ово спајање. Када се на јесен састане народна скупштина, министар просвете поднеће јој овај законски нацрт на раснраву, и нема сумње, да ће га скупштина усвојити. (Нова чешка учена академија у Прагу.) Чешка академија за уауку, књижевност и ул^ешносш отворена је 6. (18) маја ов. г. свечаним начином у нантеону новога чењкога музеја у Прагу. Отворио ју је њезин иокровишељ, надвојвода Карло Лудовик, лепим и топлим речима на чешком језику. За тим је иредседник академије, Ј осиф Хлавка, захвалио краљу, сабору, покровитељу и свима онима, који су за оснивање академије заслуга стекли. После тога је главни секретар про®. Фр. Сшудличка нацртао и изложио постанак и садашње стање академије. За тим су држали свечане говоре проФесори : др. Ј. Дурдик и др. Алберш. Приликом отворења академије били су нрисутни академици, највиши достојанственици, чланови племства и сабора чешкога. — На дан свечаног отворења академије поклонио је опет један неименовани добротвор истој 20.000 Фор., тако да нова чешка ака демија сада раснолаже већ годишњим нриходом од 80.000 ф . Темељ чешкој ученој академији положио је великодушни добротвор и родољуб Јосиф Хлавка, који је на ову племениту цел даровао 200.000 Форината. Тај дар учинио је он анонимно — није хтео да му се зна за име, али кад се после дознало, да је он тај велики до-

бротвор, изабрали су га као оснивача за иредседника академије. Родио се године 1-31. у Престицима у Чешкој. Изучио је архитектуру, те је на гласу као врстан технички стручњак и уметник у градитељству. Изградио је више кра сних зграда, и од тогасејако обогатио. Хлавка спада међу најбогатије људе у Чешкој. Тај имућни родољуб чешки чини своме народу велика доброчинства. Мисли се, да ће он, пошто нема деце, после смрти своје оставити сав свој огромни иметак чешкој академији и чешком университету. Сада хоће да сагради за сиромашне ђаке на п| ашким великим школама академнчку кућу, у којој би бадава становали и имали потнуну опскрбу и издржање сви сирома шни ђаци. Ч И Т 7 ЈБ Д*) (•ј- Протојереј Матеј Предраговић) иарох Кумански, нреминуо је други да.. Духова 10. (22.) Јуна у 5 часова у јутру иосле дугог и тешког боловања у 85. години живота свога. Покојник је један од сгаријих свештеника наших. Родио се 9. марта 1807. године од честитих и побожних родигеља Васе и Кате у скровитом месту Омољици. Још из малена замиловао је књигу и приљежно се учио њојзи посветив се светој служби, служби Богу и цркви, народу и отаџбини. По одлично свршеним бобословским наукама, оженив се ћерком тадањег пароха куманскога Атанасија Веселиновића, буде на Опасов дан 1831. године руконоложен за ђакона и као такав нрисгавЂен тадањем еписгсопу темишварском Станковићу за бележника, у ком^ је својству све до године 1833 на нотпуно задовољство свога духовнога оца и старешине делао. Предспоменуте године лицем на П,вети буде у Пешти, где се тада епископ Станковић бавио, рукоположен за пресвитера, те послат на парохију у Јегру, где је пробавио само неколико месеци. Тежња за својим краЈ *ем, за својим завичајем не даде му тамо остати, већ га видимо одмах за тим на парохији у Мраморку. Пробавив неке године за тим на парохији у Ковину, дође године 1852. овамо у Кумане, где је ево ревно и савесно делао у винограду Господњем све до смрги своје. Крепко

*) Да бда-мо могли у овој рубридц достојно ие.пратити на онај свет сваког преминулог свештеника, молимо лепо нријатеље овога листа, да нам саопгате смртне случајеве, који се догоде, и да напигау по коју реч из лшвота дотичног покојнпка. Уредн.