Српски сион

С тр. 412.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 26.

Допустићемо и допустити морамо, да ми немамо онолико знања и иекуства ни у чему, па ни у горњој ствнри, колико су имали творци штатута за пензиони удовички фонд у архидијецези, али — нека нам се опрости — ми се том и тако вом наређељу чудимо и дивимо и не мо жемо да се довијемо узроку донашања таковог наређења! А зашто? Ево! Граница, до које би неки свештеник у архидијецези живети требао, па да му удовица и његова сиротиња после његове смрти пензију уживати може, јесте три године односно иште се, да се три године преживе. Узмпмо сад два свештеника, Петра и Павла. < јни су једне исте годиие у удовички фонд но 200 ф . уплатили; и један и други уплаћивао је и камату на свој улог. Петар умре у другој иоловини треће године, Павле пак само прежнвп трећу годину. Петрова удовпца добије улог од 200 ф . натраг ; Павлова пак удовица ужива потнору од месечних 15 Фор. = 180 ф . годишње. Е сад узмите : Павлова је удовица осигурана, а Петрова је удовица остављена напуштена, јер шта и може она са враћених јој 200 Фор. чинити?! Са тпм ће зар прву годину још како тако про живети, а нгга ће и како ће са даљим годинама, па још ако је Бог веком подарн, а оно једно, па можда и двоје дечице заживе?! Петрова удовииа прими једном за

свагда 200 Фор ; Павлова пак прими само за 10 годииа близу 2000 Фор., а све то за то, што је Павле од Петра са пола а можда и мање од пола године дуже живео ! Дакле тако мала, тако уска граница, а чини тако грдан јаз, тако широку провалу, тако велику разлику! Та разлика је то, те још какова, кад се Павлова удовица и њена сирочад — ако их је — о сигура, а Петрова удовица и њена сиротиња се остави на милост и немилост света и људи, у којих је — мал' не у свију — срце тврђе од камена; као да Петрова удовица — није свештеничка, као да њена деца — нису сирочад свештеничка! А на нослетку, руку на срце, па рецимо истину, имамо ли мн права тужи ти се и жалити на каменито срце у људи, можемо ли захтевати, да нам други све штеннчке удовице потпомаже, свештеничку сирочад ирпхваћа, кад ето видимо, да свештенство само одбија удовицу свештеничку, оставља без сваке помоћи и потпоре сиротињу брата свог ? ! И сад бисмо могли запитати : па је ли на тај начин постигнута цељ Фонда за свештеничке удовице и сирочад? Је ли осигурана свака свештенпчка удовица, свако свештеничко сироче? Не, није! Све дотле, докле год има и само једне напуштене удовпце свештеннчке. баш и једног остављеног свештеничког сирочета!

(Наставиће се.)

.Ј_..4 <е§'

ЈССПСТАИ. ~

Б Е Л 2 Ш К 2. (Код управе епархије бачке у Новом Саду) учињена је ова промена: на меето оболелог консисшоријалног бележника г. Димитрија Поповића ностављен је на то звање јеромонах г. Сергије Шакрак НиниЛ, сурадник овога листа и дојакошњи консист. бележник темишварске епархије, а место консист. канцелисте нодељено је Тривуну ЖакиЛу, епиекопеком дворском економу. (Избор пароха у Кобашу.) Дознајемо, да је у оиштини Еобагиу на Сави, у пакрачкој е-

пархији, 13. (25) јуна о. г. обављен избор нароха. За пароха изабран је једногласно Јован П. ЈовановиИ, дојакошњи парох у славонском Брестовцу. Г. Јовановић познат је као врстан млад свештеник и добар зналац нотног пјенија, а одликовао се и својим књижевним радом у „Гласу Истине" и „Срнском Сиону." ЈК,ивео, и б 10 и у напредак од користи својој цркви и народу! (Спојење „краљевске ерпске Академије" еа „Српеким ученим друштвом".) Министар просвете и црквених иослова у Београду, Андра