Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

народом, у шаром заветау Јевреја, а у но вом завешу ХоишЛана, живо пресшавиши и у дивним сшиховима слави и и величати Ко ову Богом задахнуту песму равнодушно чита, тај јој дивне речи и упређења или са свим не разуме — или што је горе — рђаво разуме. Ко ову песму с одушевљењем, с чнстим, смиреним срцем с богобојажљивошћу чнта. тај ће у сваком њеном стмху наћи и божансгвенн јој карактер. Онај, којн је паметно чита, брзо ће доћи до уверења, да тако внсока, дивна, лепа, пророчко-алегоријска песма мора бити написана ио Божијем задахнућу, а то је тим истинитије што је ту узајамна љубан међу Спаситељем и Његовом св. црквом тако лепо онисана Даље, увиђавност до казује, да ова божанствена песма има за писца цара Солумуна који у нророчкоалегоричком смислу велича Бога и Његову славу и част.

Овим завршујемо наш краткн ноглед на Песму над несмама. Она је ио значауу. цељи и ачшенција каноничка књига сшарсг завеша. Божанственн јој карактер јавља < е у свакој речи; у целини њеној видимо лепо песништво, дивоту језика н упоређења; запста Песма над иесмама као такова нема себи равне међу литерарнпм делима свију векова и свију народа. Она је у истини несма над песмама, јер дивним и чаробним речпма говори за нас сам Госнод Бог !*)

*) Извори: Јоћапп СћггаИап Иоерке, рћПозорћ Сотшеп1аг гцт НоћепИоЛе 8а1атоп'8, 1,е1рг1§ 1820. — Е&гпнпА К. Мадпш , кпЉеће ВеагћеКип^ ипс1 ЕгкШгип^ (1ез НоћепИеДез. На11е 1842 — КаН ЕггеЛггсћ КеИ, Еећгћисћ сЈег 1п81ог. кгШзећеп Е1п1еИип§ п1 (Не капоп18ећеп ип(1 арокгурћеп Висћег Јеа а. Т — Сг 1е(г, 8сћ1гћа зсћтт. \\ г 1еп 1871. — С/гргепч&■, егН. сасга. 1Лра1ае 1728, ра§. 878. СоШћацеп, 1п(го(1ис110 т 8. 8спр(;а. Мој*ич(; 18(>6. — Рг\е\г ! сћ ЕАтипА Жегззћасћ, Дав НоћеНе(1 8а1атоп'8, иђегзекгЈ, егк1аг1 ип(1 т кипз(;уо11ег Гогт (Јаг^евкеП^, Еелрхјц' 1858. I. Ст. Пег<1ег , ]_Ле<1ег (1ег ЕЈеће, Еејрг!^ 1779, — Јаћп, Е1п1еј(;ип§ 1П (Не ћ. Вићег. — Ое \У>-11е, Ет1о1(;11П{* 1п Дје Висћег (1е8 а. Т. — Нидо ОгоЦиз, ЕгГе&гЈсћ ВеШисћ. Лаа НоћеНеЗ, ип1ег.8исћ(; ип(1 аиа§е1с§(;, Ее1рг1§ 1851. — Рго/. 1з. Опсип , 1п1го(1ис(;1опе 111 запка 8Сг1р(;. 4. у. СегпаиН 1888/9.

0 0ПШТЕ1 ФОНДУ ЗА СВЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД ЈК_ (Наетавак.) јј^а тај начин не ћемо никада доћи

до сталног Фонда Фонда у правом Ж? смислу! Но ми рекосмо: „у иоле бољем слус, чају," а у добром и бољем, да не узимамо у најбољем случају, мислимо, да би утекло у пензпони фонд сваке године толико, да би преко оне своте, која је за иотпоре свештеничким удовицама и снрочадима нужна, преостала још нека свота која би за стварање сталног Фонда служила т. ј. за стварање главнице, од које би се само интерес на потпоре трошио и издавао. Имамо нешто да приметимо Познато је, да у архидијецези постоји удовички фопд Статути тога Фонда нами су непознати. Али за једну одредбу тих статута знамо, а дознали смо овако: Имађасмо једног врло искреног и доброг друга у Срему; стунив у свештенички чин, он је — ради осегурања своје су пруге и можда деце — уплатио у фонд удовички 200 Фор., о чему се уверисмо

када га у његовој бољетици у коју је на брзо пао, походисмо. После доста дугог боловања умре. После смрти његове наша снаха, његова јадна уд внца пише нам н у писму евоме јада се и плаче на горку судбу и црну несрећу своју, те између осталога наводи, да се сада мора бринути, како и од чега ће живети, а овамо не зна нн сама шта ће да ради и како до хлеба да дође На то писмо њено чудисмо се мислећи, од куд се може јадати и жалити, кад ми знамо, да је њен муж у удовпчки фонд 200 Фор. унлатио и да ће она по томе годишњу потнору уживати, са којом ће моћи пристојан живот проводити; с тога јој и писасмо н упитаомо, шга је са потиором. са пензијом? Но како ли се изненадисмо, кад од ње одговор добисмо: „Мој Н. је уплатио у удовички фонд , али пошто није прошло 3 годпне, то немам нрава ни уживати, и тако уплаћену суму добијем натраг; да је живео још годину дана, имала бих 15 Фор. месечпо."