Српски сион

СТР. 402.

„СРПСКИ СИОН"

БР. 26.

мокро, у једном и у другом случају цури вода с тела, коса и брада добива у оба случаја једнак изглед, који није баш најљепши. Шта више, ја бих рекао, да би у овом ногледу погружење имало још предност над нолијевањем. Да се н. пр. пред стави тијело да излази из воде, дакле у сагнутом положају, са млазевима воде који с њега цуре, не би било лијепо, али свакако љепше и за осећај гледаоца много пријатније, него ли полијевање. Полијевање, бар како се мени чини, захтијева најприје затворене очи, па онда ненормалан израз лица, донекле згрчено тијело. А све то није баш лијепо. Кад пак гледам такву слику, голо тијело, са кога тек што су скинуте хаљине, те је још суво и тоило, а одозго по мало цури на њега вода, кад такву слику гледам, или само о њој мислим, мени се јежи кожа. Ако мене не вара мој осјећај, онда полијевање значи за божанску вјештину сликарску исто толико, колико и погружење, можда је за њу чак и неспретније. Ово сам само мимогред рекао. Можда немам ни право. Но да сам ја сликар, тешко да бих икад сликао акт полијевања. Сликао бих крст, сликао бих муке свакојаке. Муке су страшне, али у страховитости и озбиљне. Полијевање је такође пуно језе, али у тој јези има нешто што човјека гони на смијех. Тако ја мислим и осјећам. Не чпни ништа, ако ми баш ко и докаже, да то није тако, ако ми чак докаже, да се човјекови осјећаји, при посматрању полијевања, усхићују до деветога неба, ако ми докаже. да је полпјевање с врха главе поп р1из икга естетичностп, — уз добре доказе ја бих све то признао, а своје осјећаје ставио бих тада на рачун модерне нервозности, којој сам и ја можда жртвом, — но сви ти докази и то евентуално моје разувјерење, не мијењају ништа на предмету нашега питања, јер ту је доста само то, што црква православна не може до■ иустити , да на њезиној икони добива израза оно, гито она не учи , што она неће. А она неЛе иолијевање. Но Христос је загазио у воду, Јован је ту, крштење треба да се сврши Моји пријатељи гледају у њих, онај из броја

22. „Срп Сиона" нарочито погледа у мене, па ме иита: како (1е Јован сада крсшити, кад не може и не смије ни иогружењем пи иолијевањем ? Ваљда тек не ће остати ту, да гледају један у другога? Та то би тек смијешно било! . . . И говорио би мој пријатељ можда још и више тога, претриао би ме питањима и усклицпма и ја бнх можда под теретом тих нитања и усклика и клонуо и замукао — али нас ирекидају у свађи нашој божански звуци дивне мелодије осмога гласа, звуци, који долазе из давнијех и давгијех вијекова због чега су још и слађи. Пјесмакроти и смирује па нека и нас смири. Чуј, зове нас ено глас Господњи да приступпмо и да иримимо духа премудрости духа разума духа сграха божјега. Поклонимо се смјерно и слушајмо побожно Јордан се престравио, јер Христос цар дошао је рДБСКОЕ КреЦЈЕШЕ ПрТАТИ, (V ПрЕДТЕЧЕЕ!? рВк8. Неустрашиви и гласни ироповиједник пустињски, Јован, застрепио је Чуј онај уздрхтани глас пун смиреног чуђења и недоумјевања, а у уздрхтаннм звуцима разлијежу се ријечи : кдки> р^кв положнтх рава на вллднкЗ. Слушали смо дивне пјесме и слатке гласове, па спојмо и ми у тај збор и нашу молитву и запјевајмо: ШСКАТН АЛЕИЕ II КОДћ1 СПЛСЕ, КЗЕ\\ЛДИ ЛНрЛ Гр-ћ^Х 18 ) Колико смо лн га пута раздрагааим срцем и што је могуће било чистијим гла сом. пјевали и отпјевали ове старинске наше црквене пјесме! Али мп пјевамо устима, а мисао наша, ко ће знати, куд се врзе. За то ево још и данас стојимо пред иконом крштења Христовог на питамо један другога: како ће се обавити то крштење. Питамо ми свештеници Наши сликари и не питају, та опи су давно већ све у свијету научили, па знаду да треба Јован из какве шкољке или посуде да полије Христа; а народ наш православни купује. нећу рећи свагда баш за скупе новце, ту преливеиу слику. И сви скупа опет ћемо запјевати: клки> р^к$ положнтж рлв% нл вллднкгЗ! Јован се бранпо, он се устезао да 18 ) Види у богојављенском водоосвеЛењу почетне тропаре осмога гдаса.