Српски сион

Б р . 26.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 403.

крсти Христа. Јеваиђелисга ирича, да је Јован говорио : како бих ја тебе крстио , 19 ) А црква донуњује тај опћи израз крстити, те вели да је Јован говорио: како ће иоложити руку слуга на свога госпо дара. Христос је дозволио слузи своме да га крсти, а ми не дозвољујемо на икони. да Јован иоложи руку на Христа, већ измишљамо нешто естетичније, нешто љенше и узвишеније, као н. пр. полијевање! Мо рам се поправити. Ми не измишљ«мо ни то, већ се градимо мудри на туђој мудрости! Да, ми смо се већ одучили у иолагању руку гледати што друго, осим једино иосшављање на неку свегитену службу. Али није рукополагање само символ за ово. Оно је још прије хришћанства пратило разне радње. У незнабоштву има примјера, да су полагањем руку инаугурисани цареви 20 ), полагањем руку отпуштани су робови на слободу 21 ). А како се то обоје даде лијепо примјенити на хришћанско крштење. Крштењем рођени хришћани зову се царское скацшш 22 ), крштењем се ослобођавамо роиства гријеху 23 ). У староме завјету, без обзира на ностављање Левита, полагањем руку извршивано је усиновљење 24 ), — а новозавјетно крштење чипи нас синовима божјим 25 ). Тамо су полагали руку на животињу која је бита одређепа за жртву очишћења 26 ), — новозавјетно крштење очишћује не само тијело, него и душу; пепео жртвене животиње освећнвао је тијело, крштење новозавјетно осве ћује цијелога човјека 27 .) У новоме пак 19 ) Матеј, Ш. 14. 20 ) Т Љш, Ша4. I. 18. (ЕШ4. Е. 2Јп^ег1е. Рга^ае 1887. р. 17). Иеторик нриповиједа, како је аугур иовео Нуму Помпидија на врх х'рада римског, намјеетио га да сједне, стао крај њега, у дијеву руку узео свој аугурски штап, а десну руку ставио Нуми на главу — (1ех1га гп сари1 Штае гпровпа — те се молио Јупитру да даде знакове, да ли Нума да буде цар. 21 ) Код Римљана се акт отпуштања роба на слободу звао тапиш188ш. 2Ј ) I. Петр. II. 9. 23 ) Дјела апост. П. 38. — I. Иетр. Ш 21. — Еф. V. 25—27. 24 ) I. Мојс- ХБУШ. 13—-17., гдје је оннсано крстовидно иолагање руку Јаковљевих на Јосифово синове, Јефрема и Манасију. 25 ) Галат. Ш. 26 — 28. 26 ) Ш. Мојс. XVI. 21. 27 ) Св. Гргморије богослов, Бесједа на св. крштење (у „Твор. св. отц." Ш. 299—281).

завјету обиљежен је први корак дјетињи на нуту спасења полагањем руку. Хрр1Стос полаже руке на дјецу, проглашујући их нашљедницима царства небеског 28 ). У овоме је нашла црква разлог за одредбу, да се онима који желе ностати дјецом божјом руке полажу, дакле да се кргитење отиочиње иолагањем руку свештеничких на главу онога који жели кргитења. Историја сведочи, да је овај обичај вршен у IV. вијеку 29 ), али баш за то, што она то полагање руку биљежи при крштењу цара Константина, оправдана је мисио, да се то исто вршило већ и прије, као саставни дио крштења. То иолагање руку ири крштењу имало је толики значај, да се, у неким врло старим сноменицима западнога дијела хришћанске цркве, кргишење називље тапи$ гтрои1го' А) ). Па ако и не могу ово исто потврдити и за источни дио хришћанске цркве, мислим ипак да нећу слагати ако речем, да је и на хришћанском истоку то полагање руку имало при крштењу исто тако велики значај. Доказ нам је за ту тврдњу она историчка свједоџба, коју сам већ навео, а осим тога још и тај Факат, да се и данас у нашој црквн на самоме иочетку крштења , — т. ј. нри оглашењу, које се сада већ обавља неиосредно пред кршгењем, као саставнп дио истога, — иолажу руке на онога који ће се крстити 31 ). Кад све ово знамо, онда нам мора бити јасно, да ће ирква баш хтјети, да се на њезиној икони крштења Христовог представи рука Јованова на глави Христовој. Тиме је та страна крштења довољно представљена, одговорено је мисли црквеној, насликана је слика крштења Христовог, ау њој слика крштења новозавјетног, крштења нашег. И све то учињено је на начин, који је баш за вјештину ногодан. Ето, црква дозвољује, а вјештина може да ирими; 28 ) Мат. XIX. 13. 20 ) ЕизеИт, УЦа Сопз^апМш IV. 62. 30 ) У XXXIX. канону елвирског сабора (305. или 306. год.) веди се : СепШез ... 81 (1е81(1ауепп4 зПл тапит гтрот . . . р1аст4 е18 тапит гтропг јгегг СћгчзИапоа ; а у VI. канону арелашског (С Аг1ез) сабора (314. год.) исто тако : дш . . . сге<3еге то1ип4, р1асш4 118 (1ећеге тапит гтропГ. (Види : 1>г\ НејШ, ШзСснге (1еа сопсИез (пријевод Соасћ1ег'а и Се1агс'а). Рапв 1869. Т. I. р. 150. 183. 31 ) Види у шрсбгтку почетак арве молитве у оглашењу. *