Српски сион

С тр . 404.

„СРПСКИ СИОН."

вр. 26.

црква баш хоће тако, а вјештина мора учинити тако, и никако друкчије, ако хоће да направи икону за иравославну цркву. Не ваља иолијевање, не може бити иогружење, мора бити иолагање руке. Христос цар прима рлвское крецшт и р$к8 положита рлвх иа кладик8. Поклонимо се са страхом и трепетом тој лијепој и многозначајној слици!

Довде је допирало спорно пптање између мојих пријатеља. Ако сам им можда и номогао да свој спор праведно докончају, ипак држим да не би било нраво ни њнма, ни другима, да овдје престанем. Пред нама су тек главне особе иконе крштења, могло би се рећи: икона у заметку. Свакако би ваљало видјети, како ће се она развити до пунога свог облика, јер мп већ знамо да је на богојављенској икони крштење средишше , око кога су груписане представе свију оних мисли, које је црква метнула у основу празника богојављенског, и које су исказане у богојављенском тронару. Ваља дакле видјети, како црква може доцустити, да се те њезине мнсли на нкони представе. Погледајмо на досадањи нацрт за слику нашу. Христос стоји уЈордану, Јован му спустио евоју десну руку на главу. То је крштење којим је Јован крштавао. Али крштење Христово, ново је крштење. С Јордана ће засијати благодат, која све освећује, благодат св. Духа. У Јордану стоји Син божји, који добива од Оца потврду свога месијанства. Стунајући у Јордан Христос улази у свијет, да сврши оно због чега је оставио крило очино. Небо и земља спајају се свезом благодати. Збива се догађај необичан. ТрЕпетенх вмстк Предтечд. /Иоре вид-ћ и пов-ћже, Јордднх пак козвратисА вспАта! 32 ) Уз такве околности догађају се сви они догађаји, који су спојени са богојављењем. Сви са богојављењем спојени догађаји треба да добију израза на икони крштења Христовог. Јеванђелиста је казао, да се над Христом појавио св. Дух, у облику голуба. У таквом облпку доћи ће дакле св. Дух и на икону. Исти јеванђелиста ") Псадам СХШ. 3.

казује, да се чуо глас с небес^, који је говорио познате нам ријечи. Може ли то доћи на икону? Може. Црква није противна да се те ријечи наиигиу на згодном мјесту иконе. То би била најобичнија иредстава тог догађаја Но сликар се може довити и другом начину, да га изнесе у облику, којн ће више одговарати његовој вјештини. Чуо се глас, дакле неко је говорио. Тај који је говорио називље Христа својим сином, дакле он је ошац, Бог, Саваош. Ако сликар представи онога који говори, мјесто говора, он неће погријешити. Само та иредстава мора по замишљају своме таква бити, да се може разумјети, да то није конија саме појаве, већ само допуна. А то се може учинити тек наговјештеним иоирсјем Саваоша у облацима. МаниФестација божансшва шриииосшасног добила је тпме свој израз на икони, јер ту је Отац, Син и св. Дух. Добила је израза и иошврда месијансшва Хрисшовог, јер Отац је за то ту, што свједочи о своме Сину. Још има да се изрази и она мисао која се садржи у ријечима цркве: иклеиса Христе Боже, мисао о ступању Христовом на дјело. То дјело је спасење свијета. Представник свијетаје човјек. Стављањем груие људи на икону, на згодном мјесту и на начин, да се на њима види њихово за дивљено очекивање, добива и та мисао свој згодан израз. Као што видимо, све мисли које су у основп богојављенског празника и које су свезане са крштењем Христовим, даду се врло згодно представнти на икони. Па их и треба представнтп. С њима такође и нузгредне, које се тичу појединих околности, у којима се збио догађај тога кр штења. На првом мјесту обраћа на се пажњу божанско достојанство главнога лица на икони, Христа. Појављује се ту Бог, цар небеса, који силази у воду Јорданску. И земаљски цар, кад се свијету нојављује, окружен је слугама. Тијем више треба да, је окружен својим слугама цар небески. А аиђели су божји сл З жебши д8сн, Христови пак нарочито. 33 ) Мени се чини да би анђели требалн на рукама својим да држе хаљине Христове, или ха33 ) Јевр. I. 14. Мат. IV. 6. ср. Псал. ХС. 11. 12.