Српски сион

Б р . 26.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 409.

КРАТКИ КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА СОЛОМУНОВУ „ПЕСМУ НАД ПЕСМАМА." С РУСКОГ ПРЕВЕО Григорије А. Николић, богослов. (Свршетак.)

ђ тога, што дословно тумачење ове песме није могуће, то смо принуђени тражити у Песми над песмама само алегорички значај. и налазпмо га у самом делу, кад критички и одређено загледамо у њену унутрашњост. И нремда је непоколебљива истина, да је ова песма алегоричка, то ипак тумачење дубоке мисли њене и по духу св. цркве наше јесте врло различито. Разна мишљења разних тумача не дају нам право, да примамо разна тврђења; наша св. црква држи једно мишљење у овом погледу, а на име оно, које сљеди из аналогије Песме над песмама са 45 псалмом. Како у овом псалму, тако и у Песми над песмама описује се венчање Божанствеиости са човешгвом. Само треба овде онет разликовати јеврејско тумачење ове алегорије од хришћанског. По првом велича се овде љубав Бога Јехове и избраног му народа, по другом пак велича се опет љубав Бога и верних хришћана, или што је све једно, љубав Сиаситеља и Његове цр/све. Ово последње тумачење јесте за нас знатно. По њему пак мора се поштовати Песма над песмама за свету, Божјим духом задахнуту, каноничку књигу. Све, што је у овој књизи, наводи нас на идеју водиљу, и само у алегорији ове песме, а поглавито у одређеном јој тумачењу, лежи разумевање ове дивне појезије. Коментар, који би могао целу песму из појединих мислб разјаснити и идеју по иде.ју егзегетично добити, јесте највећа задаћа ста розаветних студија. Коме ће поћи за ру ком, да састави такав коментар, то остаје великим питањем будућности. Алегорију у Песми над песмама могуће је лако изнаћи и тумачити, али егзегеза ове песме и до данас нема још сталне основе. Бавили смо се до сада значењем Песме над песмама и разним хипотезама,

које се тичу овога дела ; а сад прелазимо на друге критичке моменте ове несме. Прво ћемо рећи ко је, како је цар Соломун писац ове св. књиге п како је могуће тачно одредити канонски карактер овог извреног несничког дела. Песма над иесмама јесше дело цара Соломуна. Ово тврди п верује св. црква, и против овога веровања није се појавила никаква сумња до данашњег дана. Ово веровање има основу своју у старозаветној традпцији Јевреја које се је вероватно исказало у натпису: Соломунова иесма над иесмама. Овај натпис открили су за свагда иреводиоци септуагинте ; они су га нримили у свом нреводу и доказали тиме да овај натпис долази од писца Песме над песмама. Ма да се у мидрашу налазе места, која искључују Соломуна од списатељства ове песме, то ипак дока зује аналогија ове песме са причама и псалмима, којих се списатељство припису је Соломуну. да је он писац и Песме над песмама. Ова спољашња критерија подударају се и са унутрашњима, која се налазе у овој песми. Свуда се наводи слава и величина Соломуна: I. 4, 5; III. 7; IV. 4 ; VIII 11; а кад се наводити могла, то је она заиста и била. Песма над песмама даље је пуна такових израза и речи, које се налазе п у у песмама и причама ; а из аналогије можемо рећи, да је цар Соломун нисац свију ових дела. дакле и Песме над песмама. Неки тумачи изводе из главе VI. ст. 3 да је Песма над песмама нанисана мно го доцније после Соломуна, па име тада, кад је држава жидовска била раздељена на Израиљ и на Јудеју. У овом стиху новоди се место Јерусалим п место Тирза, које је бпло за тим главни град царства Јудина. Но ово се овде само из тог узрока наводи, што град Тирза лежаше у дивној околини и беше заиста достојан