Српски сион

С тр . 436.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 28.

јем на гробу Рајића у цркви — диже се углед манастира Ковиља до знамена и части наших Фрушкогорских манастира : Раванице и Јаска, Крушедола и Шиша товца. . . „У манастиру Ковиљу гроб је Јована РајиЛа — онде леже кости његове у цркви оној дивно украшеној . ." ићи ће одсад глас од уста до уста по народу и преносити се од старијих на млађе, на потоње нараштаје, да и они у времена потоња с побожношћу у срцих походе светосавски манастир Ковиљ и у цркви манастирској с поштовањем изађу на гроб Рајићев. Истина, народ се наш збринуо већ подобро дарком-прилошком и за други, но времену досшојан сиоменик од камена ил од туча и кбва — фонд је подизању споменика тога порастао на тисуЛе форипши. И како се управо за десетак лета године 1901. навршује стотину година од самрти Рајићеве, био би то од данас рок најбољи: да се донде иодигне прилозима тим народним и тај други споменик Рајићу, и ни на којем другом месту већ баш тамо на најзгоднијем у манастпру Ковпљу, за углед сваком кад ко дође онамо, да но * * У Новом Саду, пред Архапђељ-дан

речма Рајићевим (које потписа слици својој у Историји): свак му лице види, слику и прилику; умље му и разумље откривају дела његова књижевна! Целокуиним издан>ем ших књижевних дела Рајићевих — наумио је врло вредни садашњи игуман Мирон и тврдо одлучио: да и тим спомеником и боље овековечи у народу име и славу Јована РајиНа. До године, ако Бог да, цочеће штампати најпре рукоаисе Рајићеве: Тело Богословије, Седам сабора, Несни луховне и т, д па онда ће прештампати и дела, која су већ штампом света угледала. За десеш година у напредак, до поменуте стогодишњице од самрти Рајићеве, г. 1901. то ће пелокупно издање бити довршено — и споменик дигнут Јовану РајиИу, дуговечнији од железа и камена! . . И те године ко жив дочека, биће ако Бог да, велика и највеКа ша слава мана сширска на дан светих арханђела Михаила и Гаврила доетојна светосавског манастира Ко виља . . благопријатна души великога Рајића, на част и днку цркви, књизи и на роду српском ! * [>и 1891. ј\ •Л Е КСАНДАР рАНДИ'Б .

ШВЕНО-СЕРБСКЕ" НШЗЕ У СРПСКОШ ГОБОРУ Н ПИСШУ. (На част Његовој Светооти патријарху српском Ђорђу.) (Наставак.) *)

8. Старо словенско к гласи у руском словенском језику е (или к), и према томе многе речи које се у том писму нишу са е место ст. ц наши „славено-сербски" књижевници и духовнпци пишу такођер са е, (и ако ст. слов. I. и у срп. слов. одговара а (или к) а и у срп. народном говору = а), као: чест у смислу сИе ећге, (честан, чеетњејши, пречестњејши, благочестије, бла гочестив и др.), двери, (дверник), љубезан, полезан (по крај „полза", „иолзовати се") пришелац (пришествије), член. чтец, и т. д.

Који те речи тако изговарају и пишу, требало би доследно да пишу и говоре и ове речи: безгласен место безглас«н, бубењ м. бубањ, бурен м. буран, вес м. вас (сав), високопарен м. високопар«н, давец м. дав«ц, ден м. дан, достижен м. достижан, конец м. конац и конечни м. коначни, колец м. колац лев м. лав, лест м. ласт, ловец м. ловац, меч м. мач, овен м ован, надворен м. надворан, напрсен м. паирсан, неумитеи м. неумитан, ноћес м. ноћас, отец м. отац, оцет м. оцат (а не „сирће"), пес

*) У 25. броју на стр. 390, у II. ступцу под 2. у последњем реду стоји „одрастивши" а треба „одрастаБши".