Српски сион

Б р . 28.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 437.

м. пас, подобен м подобсш, стеза м. стаза, твма м. тама и темница м. тамница, и т. д. — али они ових речи тако иити говоре нити нишу, но кад бп јога видели у којем српском саставу ове речи написане са е они би се слатко насмејали. пе знајући да је обоје једне горе лист. Ну гата ћемо, кад не ваља ни једно нп друго, јер не одговара гласовним законима срп језика. Наше српско а не одговара само староме д, него и староме т, и као баба = кјвд . длнак = дднк, — бах — пт,\г>, сан = от, 1п, —- па онда безгласан = кезгмсмп,, бубањ ^ г„г,г,1,1п,. буран — во^рмп., вас (сав) = кћС1>, високоиаран = кисокопдрмгг,, давац = длнћ1|ћ (испореди рукодавац, рукодавалац рукддавник у с.мислу сгесШог, &1аиН°ег, а не ваља ни „веровник" нп „поверилац"; да немамо за сгеЛИог своје народне речи, која се говори у Боци и коју је Даничпћ унео и у Ст. Завет, могли бисмо говорнти дужилац), дан = дмп,, достижан = достнжћнг, колац --- колк1|1>, конац — конкцк ( крај, свргиешак, коначни), лав — лккт., ласт = л/.сп. (нрва ласш, потоња мука!), ловац = дош.111., мач = М1,VI. неумптан — неоууитвнг, ноћас НОН1Т1.-С1., ован = ОК1.НТ.. отац = откф,, пас = нкст., подобан = нодог.мгг. (иодобан у срнском језику значп згодан, удесан, кадар, вичан. у смислу „сиособан", а не сличан, ни налик на што; „и овима подобна = и шако даље ; „уиодобљава се" = наликује, пореди се, изједначује се), стаза = ст/.зд, тама = т1.мд ( шамница — зашворница = робијашница а не „хансана"; тамничар а не „хаисанџија"; затвореник, робијаш а не „хапсеник" ; зашвор, робија а не „хапс" : зашвориши, зашвораши а не „хапсити" ; сужањсшво а не „заточење"; сужан > или С ЈЖњичар а не „заточеник"; ст слов реч здткојн.ннкт. значи човека од зашвора , то јест калуђера; зашочник је човек иод обвезом, који се зашекао некоме; исиореди: зашоч, зарок, оиклада ; прокоп испод земње пра-

вилнпје се срнски пише п хамник, тамника него шавнпк , и према томе нам не треба туђа реч шунел) и т. д. Према томе је и ст. слов. укстк = част, Лге ећге, а не „чест", јер чесш је = улстк и значи део. као и чесшица = делић, види под 6; честан = частан, честњејши = часни, пречестњејшп = пречасни, благочестије = благочаш^е, благочестив = благочастив; дкнрн = двари, дварник задварје, а не по руско-словенском „двери" (питање је: еда ли нам је потребна реч двари , кад имамо своју народну реч враша и вратар, — вратармг^а, врашнице и т. д., све од корена кр: к|>т.тн = зашворити, засшрти илашном отвор на чадору или гиатору , а не од крт.т-бтн ; на протпв, данашња двокрилна врата, дрвена и стаклена. са енглеским бравама на завртње, окреЛу се или „ врше се" на чеповима г а за таке ствари, које грађански живот усавртпује, не измпгаљавају се нова имена,), љубезан = љубазан, полезно према ст. слов. мод|,зпо = полазио (али се то српски каже корисно, корггстан, = подкзмп,, као и иодкзд = корисш. „ползовати" (се) = користоваши (се), корисшити; речн пак „вајда" и „Фајда," „вајдисати" и „Фајдисати" јесу турске, управо арнаутско фајде; а речи „хасна," „хаснити" и „хасноват"јесу мађарске Јгахгоп, ћазгпсИт и ћазгпоз), пригаелац према староме прннп.дт. ваља да гласи пришажм^, али се то српски каже ддшљак или иридогилица, а „пришествије" према ст. слов. нрншњсткшб ваља да гласи пришаствије, ну то се данас рече долазак (на нр. други долазак Христов о Страшном Суду), член = члан (• члан иолиције могло би се заменити са исиравник, роИсе соггесИопчгеИе, од исирављаат нрут, криву воду, људске послове: исиравитељ, исиравник, као од уирављаши: уиравитељ, уиравник; кад је женско лице члан каквога друштва, не ваља писати чланш^а, него женски члан