Српски сион

С тр. 438

„СРПСКИ сион. „

Б р. 28.

другишва, јер се, без обзира на род, каже: члан закона, члан новина, члан друштва, и т. д ), чтец према ст. слов. Ућтм|1. = чатац (а још боље по срп. народном говору чишалац или чишач, чишалалка иублика, само никако не ваља чт&шељ, јер глаголи У-е врсте не добивају наставка шељ, но ћц = ац, и ач, ар; испореди: чатан ије и чаЛење) и т. д. 9. Исте су горе лист и све ове наказе : воведење, вселенски патријарх или сабор, вход и входноје (вг), вознесење, воскресење, воспитање, превосходни (кгзг), па онда: бодар, закошњавати, љубов, подозрив ( ост), предосторожан ( ност) роптати, соблазан. собор (-ни) совест (-ан), совет (ник), создатељ, состав, сосуд. сотник (ст.), сиор (спорити, неоспорно, оспоравати), строг (-ост), точка (точан, недостаточан). уголан (четвороуголан, крајеуголни камеи) и т. д. Старо словенеко г гласи у руском словенском о (или г), и према томе мпоге речи, које се у том писму пишу са о место са ст. т., наши „славено-сербски" књижевници и духовници пишу такођер са о, (ма да ст. слов. ђ и у срп. словенском одговара а или ћ) а и у срп. народ. говору = а). Ну који тако раде, ваљало би доследно да пишу и дожд м. д«жд, краток м. кратак, крепок м. крепак, кроток м. кротак, лож м. лаж, низок м. низак, рож м. раж, сон м. сан, сладок м. сладак и т. д. али они тако не раде, него се још смеју, кад ко тако напише ове речи и друге њима сличне. Кад дакле, како под 8. видесмо, наше српско а не одговара само старому д и ст. ц но и старому ђ , и кад према томе сви без разлике и пишемо и говоримо : дажд (киша) = дгждћ = дћшдц кратак = крлтт.кЂ, крешш = крипт.к-Е, кротак = кротт.кг ; лаж = Л.Ж1. = дћжћ, низак = ннзЂКЂ, раж = сан = ст.ит. = смж, сладак = слддћкћ — онда су II предл^зи : кт>, КК = кд, КТ .зт. К1.31. = кдз

сђ С1. = сд, на пр. ваведење а не „воведење;" ваход (или ух од) а још боље иренос (мали и велпки ваход, уход или пренос) а не „вход", па тако и ваходно (или ух одно) а не „входноје"; према староме кт.селгепли треба писати васељена и васељенски патријарах, сабор (екуменски), (а не „вселенски," „васеленски," „селенски," „васионски," јер не ваља писати ни „вселена" ни „васелена" а још мање „селена" „васиона;" васељена = усељена, насељена, сва земља = Мв ^оп тепзсћеп ћетоћпГе еУ (1е = с1а$ ђегиоћпГе, ћећаиГе 1апЛ = Гегга ћаШа1а, јер васељена долази ол васелиши и то од васељен; а васиони свеш је вас-сиони, вас силни свеш = сав силни свеш = огН$ 1еггагит сИе %го$$е ^етаШ^е гиеИ, а може значити и Лаз и'е11{ге1)аис1е, (1а$ теИа11; и ако су у те две речи појмови сродни постање им је различно, те с тога не ваља мешати једне с другом јер су различне); вазне сење (снасов дан) а не „вознесење"; васкрсење = срп. сл. ккскрксеннге (васкрс, з/скрс) а не „воскрееење" : васнитање ( успитање, гајење) а не „воспитање ; превасходни (ирег/сходни, изврсни) а не „превосходни" (тако и превасходство, а не „иревосходство" нп „превосходнтељство"); ст, = а. = сд, на пр. еа.здате.т. или србастије створишељ, шворац; тако и старо кгдрт, = бддар а не „бодар" (од корена кт.д, воуд: вт.д-т.тн = бдеши = тог,1аге — биши будан, од чега је и бадњи дан, бадње вече, бадњак, бадњачица)\ закагањавати — касно а не „закошњавати"; љубав према дшг.ми. а не љубов; сумњив или нодазрив а не „подозрив", подазривост а не „подозривост" (нода-зретп, као и пода-витп, пода дрети, пода-сути и т. д.); смотрен а не „нред осторожан", смотреност а ие „пред осторожност" (како ни Руси не говоре, но само „осторожноств"; она долази од стра.жа руски стброжа , и по томе „остражан" је онај који сшражи, који има иозор на негато); према ст. слов