Српски сион

Б р . 28.

[»гпЋтдти морао би овај глагол у срп. језику гласити раптати а никако по руски роптатп (ну ми, имајући своје глаголе гунЈјаши и мрмљаши , не треба да уиотребљавамо нп раптати, још мање „роптати"); према сћемзш . треба писати саблазан или саблазиа (као и казан и казна ) а не „соблазан" ; према сгворт, ваља писати сабор и саборни а пе „собор" и „соборни"; према сђ.исте треба савест и савестан а не „совест" и „совестан" ; па тако треба и даље савет и саветник а не „совет" и „советнпк" ; састав а не „состав" ; сасуд а не „сосуд"; сатник или каиешан а не „сотник" (овде нам ваља изреком напоменути, да од гсорука има иоручник и иотиоручник, т. ј. онај што издаје поруке, наредбе, заповести; и Пољаци, као и ми, имају рогисзтк; по томе не ваља према рус-коме „поручик" и „потпоручик", јер то /је тако, као кад бп ко рекао: „ручик" и „заручик", а овамо су од рука изведене именице ручник и заручпик ; „мајор" = тисуКник. „генерал" или „ђенерал" = војвода-, не ваља писатн нп смешне речи „редов" према рускоме придеву „рндовои", јер су јој друге: белов, шаиов и буцов, пацов, сабов ћалов. чиков, него ту реч ваља заменити са: ирост војиик, момак, врстар, чешник, а вођ им се зове четовођ): нрема ст. слов, тј , у1.кд . рускп точка, рипс1ит, од корена тт.к, тт.кнљтн, тт,уг,но, треба сриски писати та чка, тачео, тачкаш, тачкасте црте, недо статак и недостатачно, такнути, дотакнути се, спотакнути се, устакнутп, а не по ру ски „точка", „точан", „педостаточно" и т. д. (осим тачка говори се јога и ири тка и такља, ириткаш и иричаник — све од такнуши ); од угао треба угалан, како је и у Нов. Завету, а не „уголан", чешвороугалан , а место „крајеугзлни камен" каже се завргини камен (овде ваља напоменути, да реч угао има два значења: 1. кут, за-

кушак, (1ег гџтке1, а не турски „буџак", угао изнутра, на пр. у углу = у кушу, у закушку а не „у буџаку", и отуда куштГ зуб и кућа, 2. рогаљ, с1ге еске , угао с поља, а не турски „ћошак", на пр. на углу = на рогљу; мило на углове , а не „сапун", јер се „сапунџија" или „мумџија" српски назива милар или свеЛар■) Нааомена. К речима „спор," „спорити," „неоспорно," „оспоравати," које од неког времена и најбољи књижевниди врло често уиотребљавају, ваља напоменути, да су руске и то: спорЂ = &ег г1геИ, споритв = ф-еИеп, нео спорим н и = итГгеШд, и да их у ерпском писму не треба употребљавати, јер имамо своје српске; у ст. слов. има реч свпорт. = ггха и долази од прт.тн; а и у срп. језику има иреши-, место тих руских речи треба уиотребљавати ове српске: аарба или аарница, иарбиши (се),*) иреши (се ) и иреиираши се, иарац или ирт^а (у Грбљу) = (1ег Шадег, иарбљење= с1аз ргосеззггеи, место „неоспорно" треба несумњиво, ' без сваке сумње, судија за „неспорна" дела = судија за несумњива дела, а место „оспоравати" могли бисмо рећи одрицаши, не признавати. — Што се по западним крајевима употребљава реч „двојба" место сумња, то је творевина по немачком гшгре1, јер двојиши значи 1геппеп, епГгтгеп, 3,т&о, по томе место „двојба" треба сумња, место „двојбен" ваља сумњив, место „двојити" треба сумњаши, двоулшши, сумњпши се, иосумњаши се; сумњањање, двоумљење, а место „здвојити" и „здвајати," у смислу кег%и)е[ре1п, ваља очајаши, очајаваши. — К речима „строг и „строгост" ваља напоменути, да су такођер руске, и да нам нису потребне, а кад не бисмо могли бити без њих, морали бисмо их писати страг и страгост; ну место „строг" ваља писати ошшар цар, краљ, кнез, огишар критичар, ошшар човек и т. д., а место „строгост" може поднети ошшрина, озбиљносш; место „строго" научно могло би се казати врло научно или са свим научно, (и Даничић у Ст. Завету свугде пише : Н. Н. бејаше ошшар цар и ошшро иоступаше с народом, и т. д.) *) Не ваља начин неодређени „парбисати се," као што је 1866-е г. начинио Јов. Београдац, јер би онда сад. време гласило „парбишем се," а од глагола иарбиши св има сад. вр. иарбим се (од иарба, иарпица). (Наетавиће се.)