Српски сион

Б р . 28.

ЧЕТИРНСТОГОДИШЊИЦЛ

ШПРВЕ ЋИРИЛИЦОМ ШТАМПАНЕ 0 . еома важан проналазак Јована Гутенберга — штамиа — међу свима е,р словенским земљама, потавила се прије свега и ноникла је у Чешкој. Штампање кљига почело се овде 1478. год. у граду Плзању, где је уједно ирва словенска књига на чешком језику „ Нови Завет и гошским иисмом , а не ћирилицом натитампана. Знаменпто је, да Чеси проналазача штампе сматрају за свога саплеменика. Влада мишљење, да је Јован Гутенберг био „ Јан Кутнохорски", Чех ио иореклу , по раду па и по васпитању. Миптљење то оснива се на многим врло важним доказима. Један јединцати доказ, да је Јован Гутенберг немачког порекла, садржи се у том, што је живео н у зрелијим годпнама деловао у Мајпцу и Штрасбургу; а другпх доказа за то нема. Међу тим у корист чешкога порекла Гутеиберговог говоре ове околности: 1.) Знаменити људи у Чешкој у XVI. веку држали су Гутенберга за Чеха. 2.) ГГрезиме је његово чешко — од Кутна гора — Кутенберг — као што су исто преиначили Немцп. 3 ) Еештпна Гутенбергова у прављењу огледала и шлиФОвању стакла, чим се тада Чешка одлпковала, може сведочити у корист тога, да се је он васпитао у Чешкој. 4.) У време хуситских ратова Чешка је слала мноштво својих мирпих синова у све крајеве Европе, где су они деловали већ као местни грађани. 5.) Саме запреке, које су Гутенбергу на путу стојале да оствари проналазак, као и то што се нпје знала његова отаџбина, сведоче о том, да је он у Германији био дошљак.*) Но с разлога тога, што је Гутенберг деловао у Германији, породило се мишљење, да је он био Немац. Откуда је била у Чешку донесена вештина штампања књига, са свим је непознато, но тамо се она врло брзо распрострла настојањем чешке браће. ревних последоватеља Јана Хуса, који су се држали речи св. писма. У XV. веку штампање *) БулгаковЂ, Истор1л книгопечаташд.

ЦРКВЕНО-СЛОВЕНСКЕ КЊИГЕ. књига појављује се у Вратислави (Бреслави). у Кракову, Олмуцу и Данцигу. Но као најважније историјско место, где су се словетске књиге штампале, позиат је град Ераков. У то време та столица Пољске државе иалазила се у теснпм одношајима счешким Прагом и била је пуна разннх сектаната, које су паписте ирогонили. Чегпки језик и чешка литература врло наиредоваху у Пољској у XV. и XVI. столећу. Древни пољски преводи св. писма иепосредно су преведеии с чешког језика. У Кракову се бавпо издавањем књига Хинтер-Зајнер у друштву са Светоиолком (Швајфолтом) Ф јолом или Фиолом. За предмет својих издања изабраше онн црквене богослужбене књиге словенског православног света — Октоих (Осмогласник), Часловац, Триод иостни и Триод цветни. Све то усиеше онп издати у год. 1491. и «а тим присиљени беху обуставити штамиање услед нрптиска са стране католицизма. И тако је Фиол ирви словенски штамиар. Прва његова књига и односно ирва штамиана словенска књига са Лирилицом бетне Осмогласник св. Јована Дамаскина, штампана у Еракову 1491 године. Два непотпуна егсемилара тога драгоценог нам споменика словенске старнне чувају се у Петроградској и Московској јавној библиотеци; а потпуни примерак палази се у Вр гшислави (Бреслави) у тако званој Гедигерово.ј библиотеци. Осмогласник тај штамнан је т ГоПо и садржп 169 листи (337 страна). Листови су без броја страница и без преноса испод последњега ретка. Бројевима су означене само засебне свеске (тетраде) књиге. Натписи, почетна слова штампана су црвено. У првој свесци (тетради) на другој странн првог лпста налази се дрворезан лик Исуса Христа, распетог на крсту; с десне стране крста стоје четири жене, од којих је у једне — Богоматере — венац око главе, а с леве стране два мушка лица с венцима око главе. Последњи лист на горњој стра-