Српски сион

Б р . 28.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 441.

ни садржи упутство за поделу тетрада, а с друге стране се налази грб града Еракова — врата с три куле с натписом са обе стране, који се у.једно чита , )3 Кракокл." Под грбом налази се натпис, који иоказује, кад је, где и ко књигу штамиао. Фиол овако вели о себи на концу Оемогла,>-,ника : „Д оконулнд шстћ смд кпнгл V келикомт> г(1лдо>; К (|ДК01 !Т. П[|П держлки ксликлго королд полсклго Кл :11и .!11 [1л. н доконулнл кмстк итлрлшшомк крлкокскимк Шклнподтомк <[>т.ол1, н :{|1т.м01|1. пемар.ого родо\- фрлнкк. н сконулллсд но кожнеш. нлро«кеннем1. д1 сј.тј . де|{дт[,дссдт/, н л лт.то." (1491. године.) На основу имена Фиола Свешоиолка, и на основу тога, што је љему био нознат словенски језик, нретностављају, да је он био Словен. Према мишљењу других Фиол је био иољски Немац из града Љублина. Путујући по Германији научно се он тамо гатампарском послу. Но про тив немачког порекла Фиолова наводе се врло снажни докази. У поменутом завр шетку (на крају књиге), у речма: „нзнгмецк немеџкого родо\' фрлнкт.," који даје иовод к подазревању немачког порекла Фиола „крдкокскдго мт.фднннд," првог словенског штампара, главно је у речи , )Н з." Ни у пољском ни у западноруском нема предлога „нзт.," него има „зт." Дакле следи, да се на концу говори о Немцу Франку, компањону „крдкокскдго мт.фднннд". Такав Франк штампар познат је као савременик Фиолов. Зна („Б ла го ввстб.") -4—-

се такође, да је многобројна Фамилија Фиола живела у Кракову на концу XIV. и око половице XV. века. Па с тога Светополка Фиола не треба држати за Немца. Он је био Словен, Пољ«к, и први је применио проналазак Гугенбергов к ћирилици, издао је неколико књмга, заради употребе у православној цркви. можда и из трговачког интереса, рачунајући на продају својих штампарских послова, услед скупоће рукописа како у тадањој Русији тако п међу словенским илеменима православне вере. Има еведочанства о распрострањењу издања Фиолових по миогим местима. Црвене Русије, Литавске кнежевине, у Кијеву тога времена.*) Примерци издања Фиоловнх долазнли су чак до Москве. Словенски ирви штамнар Фиол чампо је и у тамници за то. што је и он био сагласан с духом учења Хусовог, те био протпван причешћивању иод једним видом. Но кад се је Фиол мануо таквога погледа на причешће, ослободише га заточења. Пошто је изигаао из тамнице. Фиол је напустио гатампање црквепо-словенских књига. А кад га стадогае гонити римокатолици, нресели се у Угарску, где је дуго живео у Лввочи (Лајтгаау), у тадагањем слободном граду. Фиол је, као што претпостављају, умрво у 1525. години.

*) Нма тих издања и по нашим срнско-православним црквама у Угарској. Прим. нрев Превео Л. Б.

0 СТАР03ШТН0Ј ШЦИ. (По св. писму и туначењима односних места.) Нстисао Д. Ружи~к, богослов.

|^та| се празНовала пасха? — Сваке године у одређено време, као што је казао Госиод : „Овај месец, да вам је почетак месецнма, да вам је први месец у години. Кажите свему збору Израиљеву н реците: десетога овог месеца сваки пека узме јагње" и т. д. Који је тај месец, који треба да је први у годпни у који је Господ извео Израиља из Мисира, и у који је одредио, да се иразнује насха — дознаћемо из Исх. XIII.

(Свршетак.) 4: „Данас излазите месеца Авива" и т. д. Дакле пасху требало је празновати сваке године првога месеца, који се у старозаветнпм књигама, које су пре ропства паписане, назива Авпвом. У старозаветнпм књигама, написаним после ропства, на име код Јездре и Немије назива се исти месец Нисаном. Почињао је после пролетње еквинокције са првим новнм месецем и тако кад се пасха клала, морао је бити увек пун месец. Овога су се прндржавали првих