Српски сион

В р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 461.

пезаконито пактирање повукло би за собом опет као посљедицу трвење између свештенства и онћина, јер кад би се случајно ђе догодило, онда би видећи и друге опћине то, искале од својих свештеника такове и томе подобне „концесије". За то са обзиром на овакове неугодне посљедице, које су из овакових случајева већ произлазиле, а и у нанредак пОрађати се могу, нужно би било, да консисторијска управа води евиденцију о томе, какови су и ђе постоје „парохијални станови" и да ли баш дотични парох станује у њему, и ми се тврдо надамо, да наша консисторијска управа и на челу јој садашњи заступник Његове Светости нашег Патријарха, високопречасни !'. Мандатар-Протосинђел Платон Телечки, за љубав ничијег приватног интереса неће запостављати тако опште народне интересе, и да неће допустити, да који од све штеника својевољно тако напунгги „парохијални дом" п с тијем широм отвори врата изложеним овде ненриличним посљедицама. А да се кроз таково напуштање парохијалних домова снречавају и слободни избори пароха, а и у разним случајевима ђе нема „нарохијалних домова" какове ненриличне носљедице и но сами зант и дисцинлину црквену порођају се, — између толиких случајева навешћемо само два случаја, — а то један случај, како

се без парохијалног дома спречава слободан избор пароха, а други један случај, ђе је консисгоријска управа вршећи своју дужност, обављајући своју црквену дисциплину над дотичним парохом наишла на отпор. Дакле ево тих случајева: У иарохији В. од покојног пароха нануштен је онђе стан парохијални по томе, штоје исти у мјесту имао своју кућу. Томе стану сада нема веће ни трага. На иету парохију сада је расписан натјечај. Немамо ништа против сина тога пароха, сада младог свештеника, — али само унапрво констатујемо, да ако се из цјеле јерархије ма какови компетенти натјецали буду, главом јемчимо, да неће ника :ав бити изабран, — осим тога свештеника, који има ту кућу. Дакле зар таково напуштање парохијалног стана не спречава — не ограничава слободан избор нароха? А сада другом случају, код кога ћемо сасвијем кратки бити. У иарохији Д консисторијска управа, вршећи своју службу црквену за нужно је нашла казнити ондашњег пароха, те приставити тамо администратора, — али на сав онај отпор тамо наишла је једино ради тога, што нема тамо иарохијалног дома, и ми у колико познајемо тамошње околности, држимо да ће се и у напредак потезати тај немир све дотле, док се не набави парохи^ални дом. Из кошара Вргина Мосша. С.

ЈШСТАЗС.

" 7-Р." \Т- Ј

.4

Б Е Л Е Ш К Б. — (Извештај о јулијеким оедницама епархијске управе дијецезе бачке.) I. Дана 9. (21.) јулија о. г. држана је консисторијална седница бачке епархије у Новоме Саду под председништвом Његове Светости г. Патријарха Георгија, а у присутсву г.г. прогопресвитера: Милана Ћирића, новосадског, Милоша Папића, жабаљског, протојереја Павла Балте, нароха новосадског, Лазара Каћанског, пароха сентомашког, Јована Марковнћа, пароха новосадског, и г.г. Дра Мих. Полита и Александра Јовановића. РеФерисао је и записник бележио: јеромонах Сергије Шакрак-Нинић, новоименовани конс. бележник, кога је г. Патријарх као таковога у почетку седнице присутним члановима приказао, на шго је нови бележник и реФеренат духовног

и админисгративног одсека свечану заклетву на звање евоје положио. За тим се прешло к расправљању и решавању предмета, који су на дпевном реду — и од тих региструјемо: 1. Вис. кр. уг. Министарство просвете дозвољава, да Ђорђе Куиусинац, искушеник манастира Ковиља, пре канонично прописаних година, може у монашки чин ступити. — 2. Препоручени су за државну приномоћ : Ђура Јеврић, нарох сегедински, Павле нл. Михајловић, свешгеник у Новом Саду, Бранислав Поштић, нротопр. капелан еомборски — 3. Решено је, да се све подручне цркв. онштине и правосл. дарежљиви хришћани позову на скунљање и давање добровољних ирилога за унутрашњи украс срп. прав. цр^.ве у Бечу. — 4. Поновљена је консистор. наредба, да се цркв. столови не смеју продавати. — б.