Српски сион

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН "

С тр . 457.

П111 си 1кас1а 1 јес!пе пес1 ЈгизНп, која 1з1 ћгаси пази ро кгу1 Ш и ујегзкот Ш и р1етепзкот сиубСуи пЈ1ћо \'от иуг1еШ1;1 то^1а; расе рго1лупо. бјесат зе рако с1ођго, с1а зат јес1апри1 и Оа1ји и па20спо511 зато^а ра1г1агке, 1ас1а Б1бкира 1ет15Уа15ко§а о 1јиђаУ1, б1о21 1 јесИпз^уи тес!ји Бгасот 1 теЈји сгкуата ^оуогјо ; рак гш је и2У15еп1 раШагка робНје рг1 оБјесЈи гекао: БгаСе ја 5Уе об ргуе с!о роб1ес1пје Уабе г1ес1, које 51е Јапаб рго^оуогШ, ос1ођгауат." Ни словца више не говори г. Штросмајер о Његовој Светости. А ко год хоће нека суди о разлици између Штросмајеровог и Вашег казивања. Штросмајер не вели да је говорио о потребп новог Флорентијског сабора, пе вели да је говорио о одступању иравославне цркве од некадашњег устројства и т. д. Он не вели да је „узвишенп патријарка" — (опажате ли и у овом разлику, њему је „узвишенп," а Ви немате учтивије титуле, у службеном спису. за патријарха српског) — такав његов говор одобрпо и уважио. Он ирнповеда, да је говорио о љубави, слози и јединству међу браћом и међу црквама, а о томе се, преосвећени владико, може говорити на начин, да говор одобре и четверопрестолни патријарси. Штросмајер је онога дана говорио понут св. Кипријана картагенског, у непоквареном издању. И Ви баш не хтедосте опазити, како се Његова Светост коректпо изразила : Одобравам што сте данас говорили! Него сте Ви од тога коректног израза сковали: да чак и српски патријарх уважава оно што се с те стране ради у погледу уније. Е, мој господине, св. Кипријана ваља најпре да анатемишете, па онда да оцрните српског патријарха! Та Штросмајер је био у невољи, потиснут на обрану, и ипак неје имао срца да онолико рече о узвишеном патриарки, колико сте Ви рекли о српском патријарху. Он га неје оцрнио. Ви јесте. Наравно, брат у Христу ваља дубље да подухвати вадећи очи! Па још и даље идете Ви. Велите, да се на основу и овога прориче, да ће унија брзо настати. А Штросмајер неје то прорекао на основу одобравања Његове Светости, изреченог у том његовом даљском

говору. Како Штросмајер представља догађај са Његовом Светости у Даљу, впди се јасно. да је Његова Светост опрезан човек, који зна шта говори. А како га Ви представљате своме клиру и народу, испада, да је Његова Светост неки глуп човек, лудо дете, које не зна шта говори, или ако то не. онда очита издајица цркве своје. А зло је и једно и друго. Само је срећа да ни једно ни друго није истина. Штросмајер се попео лојалније спрам Његове Светости, но што сте Вк, А он је говорио из невоље. А Ви? Реците сами, како сте говорили и шта сте рачунали. Само немојте говорити, да сте из љубави спрам мира, да сте због среће светог православл^а онако ружно светога патријарха оцрнили немојте рећи, да сте му хтели у његовом трудаом и врло мучном положају на помоћи бити. Вама ће бити врло добро познато у каквом је метежу нагаао тај човек цркву, кад јој је вољом свог народа и милошћу свога цара и краља на чело дошао. Ви знате са каквим се ненриликама има наш свакп епископ данас да бори, а да су те неприлике за Његову Светост понајвеће. И ипак сте потпли да му и Ви стварате муке, па бага у најделикатнијим и животним питањима ! Слабо братство, слабо пријатељство, слабије од врбова клина ! Или ће Вам зар годити, кад се у карловачком сабору буде расправљало о овом питању. Ако ничија, онда ће моја пнтерпелација пасти на сто пред Њего ву Светост, и он ће морати одговорити на њу, ради образа свога, ради образа цркве којој служи. А куд ће тада Вага образ?! Преосвећени владико! Сумњиве је вредности слава коју Ви тражите. Скандал ускргањи једва ће Вам гато користити. Ја Вам не желим да се онет све против Вас сложи. А могло би се догодити. Само би данас ружно звонпло: доле образину господине епископе! Лојални.ји будите спрам онпх који су до Нас, и поред све вике и свега „казивања," негато држали. Или Вам можда баш годи, да Његова Светост о ову Вашу беспримерну подвалу мери Вашу братску искреност и лојалност и у другим