Српски сион

Б р . 30.

„СРПСКИ СИОН."

опровргавање, него са гнушањем одбија то од еебе, као и ону клевету којом је г. пиеац хтео да је изједначи са надничарима из карловачке „мале". Како је све тврђење г. писца, које се односи на богословску омладину, на слабим ногама, види се и отуд, што се г. нисац ни једном не усуди да тврдњу своју и докаже, него је на иросто као сваки клеветник, истресао читаву врећу најнедостојнијих погрда, а у руху најнепристојнијем, не трудећи се ни из далека да то докаже ни о појединцима, а камо ли о свој омладини богословској. Богословска омладина на основу свега до сад реченог проглашује све, што је г. писац за

богословску омладину рекао, за злонамерно и иакосно иодмешање, које је имало ту цел, да убије углед богослова и пред нашим и пред страним светом, најсвечаније се ограђује ирошив сваке шаке иодвале, и — остављајући поједивцима ако су у чему прекршили правила свога завода, да за то сами и одговарају — богословска омладина свечано изјавл.ује, да јој је искрена жеља, озбиљна и чврста воља, да се снреми за свој узвишени позив, колико јој је могуће више и да тако спремљена пође са највећим одушевљењем да послужи цркви својој и народу, а скора будућност ће да иокаже, да је богословска омладина то заиста и учинила. У Срем. Карловцима 19. (41.) јулија 1891.

Богословска омладина. ТГТЈТТ^.П^ А тт-

дистд е. «;|1

Б Е Л Е Ш К Е. — (Епархвјека скупштина ) Јављају нам, да Ие се еиархијска скуишшина горњо-карловачке дијецезе држати 4. сеитембра о. г. у Плашком. — (Слава у манастиру Ковиљу.) У суботу 13. (25.)јула о. г. на дан летњег св. Арханђела била је слава манастирска у Ковиљу, која је обављена достојном свечаношћу а продужена је и сутрашњега дана. На име у недељу 14. јула била је особита и ретка свечаност: иреосвегишање обновљене цркве и осве%ење сиоменика српском неумрлом исгоричару и архимандриту Јовану РајиИу. Манастирска црква обновл.ена је унутрашњим украсом — после дугог времена довршена је сликарска радња и позлата, — те је цела црква сијнула новим сјајем и ленотом. Игуман ковиљски г. Мирон Ђорђевип наместио је врло лепу надгробну плочу од гранита над гробницом славног архимандрита Јована Рајића. Натпис, који је урезан на тај споменик, саонштен јеу 28. броју овога листа у чланку г. А. Сандића: „Манасшир Ковиљ ■— сиоменик Јовану Рајићу," а на стр. 434 На свечаности тој манастирској суделовало је и срнско новосадско читаоничко певачко друштво, те је дивно певало на литургији и парастосу Рајићевом. После литургије одржан је парастос огипти и у спомен великом и бесмртном архимандриту Јовану Рајићу, на ком је служило 10 свештеника световног и монашког реда. ПроФесор А. СандиЛ изговорио је том приликом у цркви сходну реч крај гроба Рајићева:

гиша је гроб у просвећених народа, ко је Јован РајиИ био Српству, и шта је привредио иосшо лешним радом својим просветним, књижевним цркви и народу српском, и какав значај има ностављање плоче и данашњи свечани аомен у цркви манастира Ковиља, то јавно нрипознање и хвала бесамртном Јовану Раји%у, на труду му и раду толиком. На свечаности овој било је мноштво српскога света, те се може рећи, да је цела светковина у опште лепо и достојанствено испала. Свечаност је завршена обедом, на ком је било много гостију. — (Годишњи испити у српск.м правослпвном богословском училишту) одржани су ирошле недеље у Карловцима нод нредседништвом г. ироте Јована Бороше, ректора богословије. Као што смо извепггени, слушаоци богословије показали су успех, који у оппгге задовољава. <Ј св. Илији настале су Ферије. — (Прелаз у православље.) На Нетров дан прешле су у Сегедину шри Мађарице из римокатоличке у нравославну веру. Проиисани чин црквени извршио је г. Ђура Јеврић, нарох сегедински. — (Г. Урош Предић, академски сликар) који сада ради на живопису цркве старо-бечејске, иримио се да наслика иконосшас сраске иравославне цркве у Лерлезу, у Банату. Г. Предић погодио се са срп. црквеном општином перлешком, да тај носао изради у року од 6 година дана за 17.000 Фор. Перлешка оппггина може с