Српски сион

Бр 30.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 473.

ломен леп дуговечан . . у својти , у народу, у свету — те мислп последње теше и храбре на самрти човека, ноштена и заслужна: смртан човек жели бесамрћа. И велика дела, довра дела , . човека заиста обесамрте лено : велики људи, заслужни људи, живе у народу свом, док је народа, па и носле; живе у свету, док се год помпњу дела њпхова — леп им глас иде од уста до уста, с колена на колено, из књиге у књигу, довека! И благо си човеку, благо душн њего вој, који стече за живота дели велики, дели доври , у народу свом светао помен пред Богом и људма — дуговечно спомпњање у свету п буде за углед и буде за пример нараштајима потоњим! * * * Дели књижевни, дели вејшкн и Јован Рајић себе је обесмртио, овековечио у иароду свом — српском и свесловенском, и у великом свету књижевном и учевном; и у светој обитељи овој светосавској, у светој црквн овој арханћелској састасмо се часка овог од светпње зато: да му свечан помен учинимо молитвама пред Вогом, да му хвалу дамо живом рсчју пред светом; да му ево на гроб изађемо и гроба му ето прелијеио , и на гробу се његову поклонимо блаженој сени, бесамртном имену — Јовану Рајићу. Ко је Јован Рајпћ шта нам је био за жнвота свог, шта нам је привредпо цркви и народу, књизи и просветн — којп знате, не требате да вам ја нонављам, којп не знате, нек по данас знате у две у три . . а да вам све изређам од кон до кон живота му. рада и труда без умора: ва љало би дан и ноћ да вам читам, ил на изуст кажем читаву књигу позамапшу и још све вам побројио не бих: ни сва дела његова огромна, нн све заслуге његове нреголеме, ненадмашепе . . толико је дела — високоучени, превредни Јован Рајпћ након себе, по самрти оставио: што штамиано што још у рукопису. ирекрасном, дивном! Ђаче бејах у малој школп. кад узесмо

катихпсис и учитељ*) у школи зададе нам прву лекцију, нриступ онај: „Придите, чада, послушајте мене, страху ГоСПОДЊУ научу вАс . то вам говори, децо — тумачиће учитељ — цар и пророк Давид у псалтиру, то вам говорп и наш свети Сава, то вам говори, и који написа овај катихисис — високоучени Јован Рајић. И онда нам приповедаше о цару Давпду, и о светом Сави, и ко нам то беше високоучени Јован Рајић: како је добро дете бно п добро се учио, за науком пешке педесет миља у Русију ишао, и велике школе и науке изучио и какве је и колике је књиге написао, и како је он први за Србље написао и тај мали катихисис — доброј децп. . . Из тог катихпсиса посисах и ја прво „млеко христпјанско " — православни наук вере хришћапске; из тог катпхнснса, кб са источннка православља, црнаху тај божанствени наук нараиггај за нараштајем за два за три века људска — мал-не до данашњих дана! Колико је наше свештенство и монаштво послужило цркви и народу знањем својим богословскпм н чувало у народу лепо наше нравос^авље, и бранило га од напасти сваке руке: прва је и највећа заслуга вредно^а учптеља богословља високоученога Јована Рајића: из рукоппса Рајићева — Тела Богословије; пзводом из извода приправљаху се клирици нашп богословци за потоњи чин свој свештеничкн . . готово стотину година — до наших дана! из његова Собранија прпдика , на свеце и недеље од год до год — крепише се и оружаше српски свештеници проповедници живом речју: да разјашњују народу у цркви *) Старац Тома Тапавица , учитех врат&евачки, бечејски па вел. бечкеречки — учитељевао 54 године . За детинства евога ђаком био манастирекил у Ковиљу за архимандритства . Тована Рајића , те га добро упамтио; врдо га је почитовао па нам мадетнама у школи о њему много пута приповедао. 11о смрти Р.Јићевој лрешао је у манаетир Гргетег, где је велико појање научио и био врло добар и на гласу певац. Лв манастира отишао је у Вран.ево за учитеља, и без препарандије, а отуд у В. Бечкерек. Пред смрт своју са нешто худе пензијице -милоетпњЕ пресели се у Тител, где и умре у дубокој старости.