Српски сион

С тр. 474.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 30

наук спасоносни, истину и благодет благе вести, еванђеља. мал пе стотину годпна . . до напшх дана! Колико су нашп очевн н праочевп, „љубитељи чтенпја" сазнавалп из књиге за порекло народа свога српскога, п за славна дела цар-Немање и сина му богоноше Саве, и за царство и за славу Сил нога Душана, и за славна дела н јуначку погпбију на Косову цар Лазара, н Мплоша са два побратима, и Југ Богдана с девег својих соколова. и да су Србн од поникли славне лозе н корена словенског, и која су им браћа по крвп најближа: нрва је и највећа доселе заслуга н слава нрвога тумача наших књига цароставних, похођанина царске лавре Хилепдара — скромног си ромашка Јована Рајића . . из његове Историје словенских народа, пзреком Бугара, Срба и Хрвата. које изведе „из таме заборава на светлост" са извора историјских — шездесет п једног на броју — учио је и разбнрао нараштај за нараштајем прошлост српску, Словена јужних, мал-не за сто гину лета . . до нашпх дана ! Као оно у времена древна што написаше Мојсије и сви другп иророцп књн жевници живот п дела божјег некад народа израиљског — те их књигом овековечише, и служе народима и данас за наук и сазнање света од постанка . . и како у наша времена старинска наши смерни калуђери списаше н побележнше у књиге староставне, летописе и зборнике, животе и дела људи, виђенпх у цркви и народу тако те изворе сведе у живу реку без утока, књигом историјом овековечи живот и дела Словена на југу, понајпрече народа својег српскога — Израиља новог у старој и новој му земљи обећаној ! . . Ваља ићи и видети књижевна дела бесамртног Јована Рајића, за нола столећа рада му н труда, што штамиана што још у руконису — видети све те књиге заједио на гомили : ту читаву хумку од књига, ту књижевну пирамиду, тај самотворни, умни споменик горостас, па се човек не мож' доста тому надивнтп . . за тридесет годнна мање пеке, у ма-

настиру овом светосавском, под „кровом крил певештаствених" арханђела Михајила и Гаврпла —- радио је тај вредни, иревредни старац калуђер по шестпаест седамнаест сати ципом, без прекида и одмора . до у очн саме смрти своје . . . Слава му и хвала вечита ! И као оно свети Сава по државн немањнћској што .је ходио и бродио но на роду свом на све четир страпе крста правоелавва и учпо и крепио народ у свпм трнма врлпнама вере хришћанске н у божјим зановедма тако је и досгојан по духу ученик му, Јован Рајић преходио по новој нам земљи обећапој : но Банату, Бачкој н Срему, застајао те учио и преправљао избраннке младих нараштаја за чин свештеничкн и монашки, за службу божју пред олтарем српскпм. пред Господем:у „духовној колегији " у Темишвару, у Новом Саду и у српсчом Спјону у Карловцпх . . док није броду жпвота свог ветрила ирикупио п убродио у тихо прнсталиште — у ову светог Саве свету обитељ арханђелску. Слава му и хвала вечпта! Ваистину. божја воља беше, без које ништ' не бива, што бива — ил, као што света црква вели: мановењем божјпм зби се, да Јован Рајић, у најлепшем јеку века свога и живота дође баш у ову светињу светосавску чин и образ анђелски да нрими баш у овом манастиру арханђелском — овде старост да дочека и проведе у раду и труду књижевном, у иосту и моли тви до лаке, благе смрти своје . . . ал . . и за све те труде преголеме да му и баш овде загорчају последњи дневи и часи живота — да бн од ког, већ баш од своје незахвалпе браће по Христу! * * ❖ Наши су стари у свеце писали своје људе велике н славне; ученн и књижевни калуђери у славу и част службе им састављалн и житија списнвали ио један дан у години сваком нразник одредили, да им се у цркви поје литургија и овога н онога света и иомен чини пред Господем . . по светлим задужбинама царским лаврама, но маиастирима срискнм ћпвоте им