Српски сион

С! тр . 476.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

СШЕНО-СЕРБСКЕ" НЛКЛЗЕ У СРПСКОШ ГОВОРУ Н ПИСМУ. (На част Његовој Светости патријарху српском Ђорђу.) (Наетавак.)

10. Што се тиче науке о основама или иауке о творби речи , исте су горе лист и све ове наказе: владически, јеретически, мужески, отечески, иророчвски, Физически, човечески. и т. д., — па онда: носредстве-тт, цар-сгов овање, и т. д. Место владически треба за нрисвојни или имовни падеж множине писати владич ански или владичтш а за присв. или имов. пад. једнине ваља владичгш, владичшм, владичинг/, и т. д.; место јеретически треба јеретичкм и јеретиков; место мужескн ваља муж ански и мужевлм за присв. или имов. пад. множ ., а мужев за присв. или имов. пад. једнине (ради оних који место синов-

љи,

мужевлм и т. д. пишу „сиповљев'

„мужевљев" и т. д., ваља изреком напоменути. да наставком ов и ј или ев и / постају ови присвојни или имовни нридеви: дрозгов.ш, кос овљи, ос овљи, син овљи, — мужев.ш, пужев.%?/ и др. ; то је већ исто двоструко речено, јер ов и ј дају једно значење, на нр. ђаволов и ђаволи, Јаковов и Јаков.ш, Банова Лука и Бама Лука, Иванов и Иван,, па по што се једном каже синовли, мужеели, дакле са ов или ев, и у, онда није нотребно утростру чавати наставке за нрисвојне придеве. те писати „синовљев" = син -ов-ј ев или „муж-ев-ј ев; још нам ваља овде изреком наноменути, да није добро писати „дивији" ни „дивји", „кравијп" ни „кравји", „рибији" ни „рибји", „сомији" ни „сомји", јер овде је наставак ј-и , а кад се глас ј састане са усненим гласовима б, в и и и са уснено-носним гласом м, онда се из међу њих умеће благогласно, епентеско или еуфонско л, па од лј јотовањем или умекшавањем постаје љ, на пр риб-ј-и, риблј-и, = рибљи ; див ј-и, дивлј и = дивљи ; крав-

ј-и, кравлј н = крављи] куп -ј -ен кунлј-ен = куаљен ; сом-ј-и, сомлј-и = сомљи ; сломј-ен, сломлј-ен = сломљен а не „сломијен"; исто тако не ваља ни писати ни зборити: „сломи/ем, сломи/еш, сломн/е, сломи/емо, сломиуете, сломи ју и сломм/ен" и т. д., јер од глагола ломити, сломити облици су: да сломг«.к, сломшм, сломм, сл()м?/„ио слом ите, они сломе, сломмаз, лом љах, сломи, ломе/ш, сломггвггш слом ио, сломлен); место отечески треба от ачки (види Српски Рјечник) за присв. или имов. над. множине а очгш очина, очин у и т. д., од оча (ошац). за нрисв. пад. једнине, (од дете се за једнину каже дет ињи а не и „дететов", јер само од обичаја долази, да гдекоја именица има само један нрисв. или имов. иридев; за множину се каже: дечин и дечји а не „дечмји", па тако, контраховано ваља писати и: бож ји, враж ји, врапч ји, вуч ји, зеч/м, мач/г<, миш ји моруш«, иас ји, птич ји, чов ечји, шара њи, штуч ји, п т. д. а не треба впше неконтраховано писати божадји, вр. ,! жмји, вранчмји, вучггји, зечмји, мачггји, мишггји, пасггји, птичмји, човечггји, штучггји, и т. д., јер су се ови придеви који су пекад имали наставак ијг, помешали међу придеве, који имају иаставак уЧ> као: говед-/ п = говеђи, јагњет-/ и = јагњеЛи, голубгти, гујињи, змијињи, будињи, бухињи, кокошињи, иешињи и Никољ — Николј, Михољ бањ, Жвањ Јовањ Стеиањ, Трииуњ и т. д. Црногорци иза ж, ч и ш избацују из наставка и само /. на пр. Божа ти вјера! место Еожја ти вјера! Наставком / и ев иостали су: Владислављев — Нла дпслав-л-/-ев, Јаковљев = Јаков л -ј-ев, Радосављев, Светислављев и т. д ); место пророчески ваља за ирисв. пад. множине писати иророчански и иророчки а за ирисв.