Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

иадеж једнипе треба иророков, иророкова, иророкову и т. д. (иророчанска изрека = огаси1ит каже се иророштво а не „пророчиште", јер ова реч иророчигите може значити троје, као: 1. или место где су били нророци, као и: воденичишше = ме сто где је била воденица куиусигише место где се је садио купус, куКишше место где је била кућа. маковигите = место где је био мак, намастиришше — место где је био намастир и т. д , 2 или место где су сад пророци, као и: данишше = место где се ко задржава иреко дана, збо ригише = место где се држи збор, игриште = место где се игра, летишше = место где је стока преко лета, иландишше —- ме сто где се стока одмара у подне, судишше = место за судије и отуда место где се судч и т. д., 3, или грдоспју од пророка, као и: човечишше = топ$1гит /готгтз, људиште — ћото Гпћитапгззгтиз , Јов Живан ); место Физически треба физички\ место човечески ваља човеч ански и човеч ји а не „човеч ији" за присв. иад множине а човеков за присв, пад. једнине, и т. д Напомена. Место вучји често стоји вуков, место голубињи често стоји голубов, мест ) лавски опет лавов, а то С>ива с тога, шго се све сшвари једнога имена могу узети као једна, а да би се мислило да је једна, треба да се мисли као одређена. — Место „београдов", „богов" каже се : београдски, божји, јер је ствар собом само једна, те је не треба разликовати од других истога имена. - - Место „градова" врата говори се градска врата и онда, кад се мисли одређено, тога и тога града, јер се сгвари истога имена тако слабо разликују једна од друге, да се на разлику и не гледа; а кад се говори о којој између њих, говори се као о свима њима, а да се баш о њој говори, оставља се да се разуме из осшале беседе ; таки су сви нридеви с наставком ни или енн, као: бисер ни, житмг«, шећермм, — водвмм, дрвенм стакленм, и т. д. Ни у једном језику, иа ни у срнском, не меће се цргица или пауза (-) између придева и именице, него се таке речи пишу оделито, свака за се, на ир. Видов дан, Ђурђев дан, Ивањ дан,

Илнн дан, Јовањ дап, Лучин дан, Марков дан, Митров дан, Михољ дан, Никољ дан, Павлов дан, Пешров дан, Саасов дан, Стечањ дан, Трииуњ дан, и т. д , на тако и Бања Лука— Вапова Лука, и др. Према томе не ваља писати ни састављено: „Видовдан," „Ђурђевдан," „Ивањдан" ц т. д. нити се између њих сме уметати цртица или пауза: „Бања-Лука, „Видов-дан," „Ђурђев-дан," „Ивањ-дан" и т. д., и с тога српске „календарџије" не би требало одселе по нашим свечаницама или свечаницима, „календарима" у томе да греше. — Цртица или пауза (-) бележи се у српском писму између речи само у ова два случаја и то : 1. Између недовргиених сложених речи, које се налазе само у песмама (то нису нраве, сложене речи ; ирва је половнна у њима именица место ирндева), на пр. баш кнез = великн кнез, „вилаешски " кнез ; бмлгбер-грожђе ~ бимберово грожђе, то је врста некога грожђа; бисер парта = бисерна парта: зе^ен венац вије, бисер парту ниже; ог/г«р-кабаница, ђул- девсјка, ђул- кадуна, л>г«лам-гора — лмљанова гора; л>«л>ам-листак = љиљанов листак ; ааун неро = кауново перо; рај босиље = рајско босиље; самур- калпак = самуров калпак ; славуј- грло = славујево грло ; Угрин Јанко. 2. Цртица или иауза још се меће између две речи и то, кад се само друга реч мења или склања а прва се не склања, на пр. нодај то браш-Пешру, браш-Сшефану , па говори МрњаковиЛ Јову и т. д. Јов. Живан — Овде јамачно не ће бити излишно да се напомене, како ваља писат.1 посебна имена различних гора и градова, (ане „вароши"), градиИа или градаца (трговишша а не „варошица") и села, као : Бела Гора (чешко Косово), Света Гора, Фрушка Гпра, Црна Гора и т д, а од њих сложене речи: Светогорац, Фрушкогорац, Црногорац / па онда Бијело Пол,е или Бјелоиоље, Нови Бсчеј, Нови Пазар (у старо време Трговигише), Ново Брдо, Нова Кањижа, Нови Сад, Нови Слаикамен, Торњи и Доњи Милановац, Сшари Бечеј, Стара Кањижа и т. д., а од њих сложене речи: Бјелоаољац, Новобрђанин, Новосађанин и т. д. Све се иишу великим иочешним словол^, а не само једна великим почетним а друга малим, као : Бела „гора," Света „гора," Фрушка „гора," Црна „гора," Бијело „поље," Ново „брдо." Тако се пише и Велико Гр^диште, Мало Градишше, Бела Црква, Велики Бечкерек, Велика Кнкинда, Велако Средиште, Мало Средиште, и т. д. Као нпо се од Босиа каже Босанац и Богињак, тако треба и од Крсна писати Крсанац и Кршњанин, крсански и кршњачки а не „кршњански." (Наставиће се.)