Српски сион

Ст*. 518.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

Архијереј нолаже на стубове преетолну даску, покропивши је предходно, као обнчно и сваку ствар, која је одређена за свештено употребљавање св водом. 5 ) За тим крони св. водом четирп гвоздена клина, и метнувши их у углове транезе, утврђује исте помоћу свештенослужитеља, чекићпма, као оруђем, које је згодно за ову цел а ти ее чекићи не избацују на поље јер су :*а уиотрсбу освећени, него се остављају у углу под св. престолом. Да не би при свршавању овога св< штенодјејства радиле само руке оних, који свештенодјејствују, него да би се и њихов ум занимао у побожном размишљању. да би се узносили од вндимог к невидимом, од чувственог к духовном, ради тога за све време тога рада ноју се псалми: 144-и Вознк!? та Н ож! ,«он, и 22-ги плсбт г А л*д . . у првом се бпева величапство онога цара, ком се иодижс иресто, а у последњем између осталога г»отсећа се на оно, како је пророк, кроз сен и обреде старозаветне нровидео новозаветну чашу с небесним иићем на жртвенику који се иодиже. Кад се на тај начин сврши уређење ирестола, отварају се царске двери; тада Архијереј. окренувши се лицем к вернима, и клекнувши с њима заједно, у знак ду боке смиреностн пред царем небесним, говори опширну молитву. Он се моли с иоч^тка слично Соломуну (1. Цар. 8, 23—54) за храм. да Бог, који је без почетка од искони — и живи у виделу непристунном. нисношље Духа својега к освећењу његовом и да га исиуни виделом вечним, да га изабере себи за становање, уреси божанственим даровима и т. д., и за лица, која се моле у храму , да уши Господње буду отворене к молитвама њиховим, да Господ испуни с неба оно, за што га замоле овде на земљи. За тим у појединостилш, као служитељ нове најсавршеније благодати, принесене нама с неба Исусом Христом, моли већега саршенства и новозаветном жртвенпку, да се он прослави више од жртвеника старозаветнога, да бескрвне Св. водом кропи се свака ствар, која је рдређ^на за свештено употребљавање: св. црква верује, да кров ВИДЛ.ИВ0 кронљење водом, одређена 8а освећење ствар освећује се на невидљиви начин и ностаје ваљаном и спасоносном за употребљавање сидом и благодаћу св. Духа.

жртве, које се узносе с њега к небесном Оцу, иромислиоцу, донесу нам благодат и освећење с више. Молитвом овом завр шује се први одељак расматраног свештенодјејстви. Б. После велике обичне јектеније Свети тељ приступа к другом одељку — освећењу уређеног нрестола У састав овога одељка спадају ова најзнагнија дјејства: а.) умивање, б ) миропомазање и в.) облачење ев. ирестола К овом одељку односе се: г.) нека дјејства, која се свршавају изван св. престола. а.) Умивање. Кад се у обичном дому човечијем свака из нова подигнута нринадлежност његова нредходно чисти умивањем, то је тим више нужно, да се нова принадлежност дома Божијега. св. нресто, као ново становање славе Божије, као видљиво место невидљивог нрисуства Бо жијега, да се и он, нре употребљавања његовог на високо тајанствено дело под вргне такођер дјејству, које очишћава т. ј. умивању. Он се заиста и умива и уз то нрема његовој важности назнач( ња, умивање је то нажљиво, потнуно: тонлом водом са саиуном, 6 ) помоћу губе или у бруса рукама свију оних, који свештено дјејствују. Пошто у цркви нема дјејстава нростих, него се све, нпо она употреб љава, одликује од ствари и дела обичних, и носи на себи иечат тајанствености, то и умивање нрестола као што видимо, просто и првобитно нужно дјејство, у рукама св Цркве обраћа се у свештено и тајанетвено: њему се приписује, заједно са чувственим очишћењем зпачење благода тног освећења, које се свршава силом и деловањем св. Духа: „Ово (умивање Црестола), — говори Симеон Солунеки — бива на два начина: по чувственом и ио ра зумном, да буде чиста трапеза, кад се умије, и да се освети водом, примајући чишћење св Духом" (гл. 107). Следеће за тим умивање св. престола вином и во 6 ) У грчким требницима (Ооаг. Наћег1.) и у требнику, који је издан 8а Патријарха Никона (лист 73), одређено је употребљавати сапун при умивању престола. Из описа тога обреда Симеоном Солунским види се, да се употребљавао и у његово време. Такође се то види код Петра Могиле (у његовом требнику) и у требницима Московеким (Моск. 1754 г. л. 319, такође 1834 г. л. 95).