Српски сион

С тр . 520.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

тих својих светих сиоменика и задужбива, јер их је бранио од навале гурске и нанасти сваке; и крај норушеног огњишта светиње срнске био је будан чувар свете вере своје п>авославне и имена срнског, док је поруи:ене аадужбине дизао из пенела. Крст часнн и молитва, снажила је паћенички народ српски, те је сачувао пра дедовску веру своју православну, име сриско и светиње своје! И данас смо ее, драга браћо, сакупили ево у овај свети храм, у ову српску задужбину „царслу чавру и обшпељ " (као што је назваше наши стари) да се поклонимо гробу мајке наше Ангелине, да се поклонимо блаженим сенима светлих оснивача ове свете обитељи. Кад видимо у овом светом храму у оволиком броју великих и малих, богатих и убогих, на и браћу из даљних крајева, који дођоше да с нама заједно принале воштаницу код гроба мајке наше Ангелнне, над гробовима оснивача крушедолске лавре; на кад знамо, данасје све овде и свуд здружила хришћанска љубав, која нас је и довела у овај свети храм; па слушајући молитве свеге и несме елатконевне, како нам узвишују и ову данашњу светковину нашу : чини ми се заиста и сам Бог са нзбесних висина поглрда на нас и молитве наше слуша, које му смерни и побожни шаљемо пред престо небесни ! Читамо у Светом Писму, како је у оно старо доба премудри цар Соломон сазидао највећи и најлепши храм Божији на земљи, и како се народ у храм тај скунљао и побожан молитве молио, и у молитвама просио од Бога помоћи у време глади, у време болести, суше и неродице и других јада и незгода.. . С том истом намером и стари су наши оснивали и подизали цркве и манастире, вечне куће, задужбине и овога и онога света. Па има-ди, богољубни христијани, .шго пријатније и лепше него кад смо сви као брапа — као синови једног оца скупљени ево овако у храму Божијем на моли гви: да се сви једномишљено, једнодушно помолимо Богу, небесном творцу, створитељу свега света и сведржигељу и највећем нашем доброгвору, Оцу нашем небесном, који господари целим светом, и броји дела наша и пише у књигу вечну, и судиће сваком по правди — поделима! Зато и ти, Србцне брате и Српкињо селе, чувајте светиње своје : име срнско и свету веру своју нравославну,свети завет и аманет својих отаца и нраотаца ! Не дај, -Србине брате, хри-

стијанине, шго је гвоје од старина да буде ионижено пред светом, презрено и заборавл.ено; не дај, да код таебе жива, алачу аразни жра.човн наши са твога немара ! Послушај глас звбна, како те зову и подсећају да похиташ у цркву на службу Божију на молитву: да се помолиш Богу. У цркви ћеш најпре у беди и невољи утешити ојађену душу своју; у цркви светој ћеш очеличити православно срнсио срце твоје, нак ћеш моћи, свак и свуде, . одолети свима патњама и невољама овога света ! Чувај огњиште и тековину дедова својих, јер ненријатељ се радује нропасти твојој. Не негуј у срцу свом злобу и завист, неслогу и раздор, јер много је и иремного срнских домова с тога нестало и траг им се затрво; не чини ником криво ни на жао; не отимај туђе ! Радимо сви и све онако, као да сутра очекујемо страшни суд, да спремни изађемо пред Госнода, безмитног судију вечног, са делима вашим. Јесте, браћо и сестре : радите, као да ћете живети до века, а Богу се молите, као да ћете вечерас умрети ! Гробље, и гробови, подсећају нас да смо кратка века — маловремсни од овог света ; подеећају нас на једнакосш људску, да смо сви иред Богом равни: свевидеће око Божје види и у шами наша арикривена дела! Па каквим именом, драга браћо, да назовемо онога, који бежи од молитве, који бежи од цркве, од дома Божијег, који не слуша речи Божије? То је, прости, Боже, греха — да речемо: „То је душа ђаволу продана Том сатана пута показује!" . И могу-л и таки л.уди, који беже од цркве, који иреаиру цркву и н.ене свете установе, имати у себи, у срцу, у души својој и искре осећа]а благодарности спрам Бога и људи, који њима добра учинише? Не, не могу. У срцу њиховом нема осећања ни за шта! . . И иема ваљда у свем богашом врту хришАанства лепшег и нлеменитијег цветка од цветка благодарности Та, може-ли бити веће радбсти и утехе за стара изнемогла родитеља, него кад га добра и благодарна деца пољубе у руку сусталу, изнемоглу, која се мучила и савијала око најмилијег блага свог: око њих, дечице своје ! ,А теш.о) оној дсци, која су неблагодарна својим родитељима и нису достојна благослова родитељског: тешко сину, тешко ћери, на ком