Српски сион

Бг. 33.

С тр . 535.

ио душп. Бог ми је откр-но тамо закдон, према мојим жељама. Оно, о чему смо често говорнли, нашао сам занста; то је висока гора, иокрпвеиа густом шумом и орогаена са сјевера коју натаиају струје што надају с виснне; шума, која ме окружава, састављена је из разноврсног дрвећа, те јој служи као стијена и ограда „Острво Калипс није нпшта према овом крају, премда Омир вели, да му нема равна. Тај предјео дијели се на двије вслике долине; с једне стране — рпјека, која јурп с горњег врхунца. сачнњава својнм током постојану преграду, која се неда лако нри јећи; с друге — шпроки највиши врхунац који ]е сиојен с долином, номоћу некнх искривуданпх стазпца. сасвнм затвара нрилаз к њој. Једпни нут који овамо води, тај нам је на располагању. Мој је стан нодигнут па највишем врхунцу друге горе, тако, да се пружа пред мојим очима долипа и ја могу одозго гледати како тече ријека, за мене угоднпја, него што је и Стрпмон за становнике АмФииоља. Тиха угодна вода Стримона, скоро да не за

елужује име ријеке; но моја је ријека бистрија од свију, што их ја познајем, удара о еуеједну пећнну н, одгурнута овом, снушта се нотоком, који ми иредставља најчаробнпји иризор а уједно служи извором најобилиије хране, јер у њему живи пзванредна множнна рибе. „Да ли да ти кажем штогод о слатким ароматима, о хладноћи ријеке? Многи би се заљубио у разноврсно цвијеће, уживао би у пјевању итпца; али ја немам за то доста слободна времена. Најбоље, игго тн о овим мјестнма могу казати, то је, да ми, код изобиља свега на свијету, дају за мене најдрагоценије благо — спокојство. Не само да су она слободна од градског штропота већ овамо не залазе ни иутници, осим њеких ловаца, који нас ријетко нохађају, јер је код нас дивна звјерад, а то нису медвједи н вуци, гато се налазе у вагаим горама већ чптава стада јелена, дивокоза, зечева п т. д. И тако, опрости ми, што сам пзабрао овакав заклон. Сам се Алкмеон зауетавио, кад је нриспио до јехинадских острва."

(Наставиће ое.)

0 ШЧШ И ДРЕВНОСТН ДЈЕЈСТЛВЛ, КОЈА СЕ СВРШАВАЈУ ИРИ ОСВЕЋЕЊУ ХРАМОВА. с руског превео Григорије А. Николић, богослов. (Наставак)

в.) Облачење. Аналогно двојаком зна чењу св. Трапезе (гроба п престола) простиру се на њу две одежде (чаргаава), но што су ногакропљене св. водом : доња, бела, која представља плагатаницу. којом је било обвпјено тело Снасптеља (Марк. 15, 46), п горња, скупоцена која нредставља одећу садагање Нзегове славе. Доња одежда везује се врпцом, која наномиње узе, којима је свезап Господ нага вођен био к Ани и КајаФИ, ирвосвештеницпма (Јов 18, 24); а везује се трипут с тога, што ее са све три стране јавл,а знамење крста: јер крст јесте и оруђе, помоћу кога је пакост и злоба неиријатеља одвела небесног Страдаоца у гроб, и уједно је као лествица, која га је попела, као

Богочовека, на висину небесне славе; 11 ) по врх одежда простиру илитон, — који иредставља убрус, ко.јим је била обвијена глава Спаситеља (Јов. 20 7) и на илитону је антиминс. који, у осталом, простире се на престолу. који је добио благодат освећења пеносредно од руку врховног пастпра, као доказ, да се богослужење свршава у храму по благослову и дозво ли епископа 12 ;, ради сачувања нереда, који бп се могли пзроднти у овом случају, кад не би било овога доказа. После овога се на ново освећеном престолу нолаже још ") Филиб. 2. 8 —12. В. Св. Злат. орр. 1. 3 ра§. 24. е(Ш. Раг. 1838 ап Св. Димитр. Рост. Хр. Чт. 1842 г. ч 4. стр. 104. п ) Ва1зага. 1п XXXI. сап. сопсИ. ТгиПап. ра§. 393. есШ. Рапв 1620 ап.