Српски сион

С тр . 536.

„СРПСКИ СИОН."

крст. као оруђе нашег епаеења, и Еван гелије као наука и образ еамога Исуса Хриета; ноеле овога се иокрива нокровом, у знак тога, што је еада над њим свргаено и што се од сада има на њему евршавати, да као што је за очи емртне еакривено, тако исто је н за умове њихове непојмљиво. г.) Дјејства, која се ие евршавају за време освећивања храмова над самнм нре столом, јесу: «.) облачење жртвеника. Под нменом жртвеника нозпат је у нас нарочнти сто, ностављен у северном делу олтара ближе к источном зиду. Одређу.је се за нримање ириноса од вернпх и за предходно прнуготовљење дарова к тајанетвеном освећењу, а иредставља, но изјашњењу дрквен., \ учнтеља, 13 ) и вертеп, у ком се родпо Опаситељ, и Голготу, место страдања Госн(|Дњег, у колико се у време свршавања проскомидпје спомињу околности и рођења и страдања Снаситељева. Као место само за прииремање жр гве, а не страшног свршавања њеног, жртвеник се не освећује као престо, него један од све штенослужитеља облачи га прнстојном одеждом и меће на њега св. сасуде без икаквнх молитава и дјејстава, окронивши само те нринадлежности св водом. Ј.) Кађене. По уређењу жртвепика, Архијереј, скпнувши са себе бели хитон, који више не треба у делу освећења храма, узима кадионицу, и нрво олтар пснуни димом од тамјана, који дим изображава благодат св Духа, као што се некада у внду облака узносила над старозаветним светплиштем (Исх. 40, 34; 1. Цар. 8, 10), а сада невидимо св. престо засењује и нокрива; за тим излази из олтара и кади сав храм, у знак тога, што иста потнуно дјејствујућа благодат, која је дата храму, даје се и свој васељени (Солун. гл. 113). г.) Еро■ иљење св. водом и иомазање св. миром зидова храма. Кад Архијереј пде по храму унаоко ло с кадионпцом, за њим иду два пресвитера, од којих један кропи зидове св, во дом, кропљењем чистећп и приуготовљавајући пут за силазак благодати и у остале делове храма, а други помазива 13 ) Германа и Сим. Солун. В. Дмитрев. изадсн. на Лит. Предув. §. 68. стр. 61. Моск. 1818 г. —

четирн стране храма св. мнром, номазањем низводећи ову благодат, утврђу.јући је и нечатећи. Свршавање свакога од изложенпх дјејсгава пропраћа се појањем нсалама, 14 ) који се односе к дјејству, а сав одељак свршава се молитвом, коју нри отвореним царским дверима говори Светитељ, окренут лицем не к народу, као пре, него к нрестолу, већ освећеноме. У молитви Архијереј измољава новом храму п жртвенику испуњење славе Господње, а онпма, који служе — неосуђено принашање бескрвне жртве за грехе људп; а после молитве својпм рукама нали свећу на престолу, у част и славу освећенога нрсстола, као што нрпмећује Снмеон Солунски (гл. 114), а такође н с тога, да црква, коју сада нредставља престо, и сама сија виделом благодати, и да своје видело даде свему свету. В. Нодигнути и занечаћени св. миром иресто, по уставу св. пркве (VII. вас. саб. нрав. 7) треба да ,је украшен још по ложеним нод њега неиструлим остатцима св. Мученика. А какав је основ овог устава? Ради чега се нод престолом нолажу св. Мошти? С једне стране, нримећујући у одкривењу Јовановом, ко,ји је духовнпм очима видео на небесима олтар и нод олтаром — дјЗши и31;шн1к1\"А зл слово Вожи н зл свид-ктелстко, <-гж* ил\-ћА\*!5 (Анок. 6, 9), св. Црква нраведно иоштује и овде у земаљском храму нолагати тела бораца Христових на месту, које одговара месту пребивања душа њихових у храму нерукотворном, небесном. С друге стране, полажући у основ ирестола Мошти св. Мученика, св. Црква исповеда тиме, да после преосвећене крви Богочовека крв св. Мученика служи за њу као иурпурна одећа и висон. 15 ) За положење под престолом Моштију св. Мученика, обично, доносе их из старог храма, или из ма којег другога, који је најближи. Ово се ради за то, како нримећују 16 ), да би нови храм био обгра14 ) Псалми поју се у олтару. 15 ) Чин% освнЈЦвша храм. ст. 25. 1в ) Нов. Скриж. Ч. Ш. стр. 73. 1839. г. Москва.