Српски сион

Б Р . 33.

,ОРПСКИ СИОН."

С ТР . 537.

ђен штитом молптава и од стране храма најдревнијега. ТТреношење ев. Моштију епроводи се еа неким обредима, сјајним и величанственим, који, свршавајући се на земљи, нехотнце заносе дух од областн земаљске. Ево како се свршава то преношење. Сав освећени скуп, иод вођством свога Архинастира, с Евангелијем, икоиама, барјаци ма, свећњацима п каднонпцама, иредвоћен ликовима, који ноју химне у част св. Мученика и праћен народом, којн побожно елуша нојање, пилази из ново освећеног храма и пде у оиај, одакле ће се изнети Мошти. Овде су још пре један дан при уготовљене св. Моштп, и дискос на ком оне леже, нокривене ваздухом за означе ње тога, што св. Мученици, као што су заједно са Хрпстом нострадали у тешким даенма искушења, тако исто заједпо се с њнм н ирослављају, кад Он седе на престолу у царству вндела и блаженства (Сим. Солун. гл. 116). Архијереј. ушавшп у олтар. у ком се на престолу налазе св. Моштн носле мале јектеније говорн мо литву — једну о том, да би нам Госиод дао учешће у наелеђу с Мученицима, а ношто верни ириклоне главе, говори другу тајну о утврћењу ново-освећенога храма. За тнм одаје част св. Моштима кађењем. и дигнувши обема рукама днскос на евоју главу у знак тога, да се и ту нревнше свега земаљскога на висини небесно.ј одаје слично уважење св. Мученику, 17 ) у •гаковом ноложају, подржаван с обе стране од пресвитера, враћа се еа целим скуном к ново-освећеном храму. Дошавши до храма, ире но што ће ућн у њега, свечано обилази около храма, на векове (јер круг означава вечноет) носвећујући храм Богу и препоручујући га помоћи Светога, чије Моштп носе: Т8 ) прп том један од пре свитера, који иду са Архијерејем, кропп св. водом спољашње зидове. Пошто су обишли унаоко!10 храм освећени екуи зауставл.а се пред западним вратима храма. Архијереј, са ос.већенпм лицима, зауставља се на пол.у скинувгаи са своје главе дискос на приуготовљену налоњу, певци ме17 ) 0 с .Јуж. и чинон. лист. 80 на обор. С. II. В. 1792 г. 18 ) Шс1. —

ђу тим улазе у храм н закључавају за собом врата Сад се пред очима земнЈЈх слично понавља догађај, који се свршио у виду блажених у оно време, кад је Сип Божји и нревечни Бог с телом човечпјим узнесао се од нас на небо. Као што је онда небесним Сплама заповеђепо бпло отворитп сводове небеснога храма пред Царем елаве, Сппом Вожјим, Господем неба п земље; а небесне Силе, впдећи свога Владику у човечијем облику у ужаеу п незнању нитали еу: кто јстк сен Царк сллкм: 19 ) тако ее исто свршава еад овде. Архпјереј, стојећи нред ев. Моштнма. на којнма као на херувнмекпм колесницама невидљиво нрисуствује слава Раепетога. 20 ) као да од лица Његовог самога Цара ела ве впче к затвореним вратима: ксзлнт КрЛГД КИ-ЛЗИ КЛШЛ, II ксчјлжтеса крлтл к-кччда н кпиде г7. Цлрк см ккг II елуша из унутрашњости затворенога храма, као из дубине неба, глас, који Га тихо пита: пто естк сеи Цлрк сллкм? Ксзлшге крлгл кпази клшл . . . виче он опет, н опет слуша тај исти одговор Тада Светитељ с кратком молитвом к Вогу. чини са дпскосом пред вратима крст, и у одговор оиима, који питају, кличе : Г^к силж, тоД естк П,лрк сллкк!. Врата ее нагло отварају. а певци међу тим понављају последње рсчи, Архијереј улазп с Моштпма у олтар, и поставља их на св. иресто. Овако се свршава светковина преношења Моштију, свет ковнна поучна за ум п радосна за срце!

1Ч ) Пророчкс речи Дзвида: К03Л*НТ{ КрЛТЛ КИАЗИ КДШЛ . . . ГДк СИЛ% ТоД 6СТК ЦЛрК СЛЛКК1 (Псал. 23, 7—10.) св. Јустин Мученик приписује к догађајима Вазнесења Спаситељева. Ево његових речи: „Када је Христос из мртвих ускрсао и на небо се узнесао. тада ,је заповеђено постављеним на неЛесима ол Бога кнежевима (т. ј. Архангелима или другнм начелнинима Ангела) да отпоре врата небесна, да у!,е С8Н ИЖЕ 6СТК ЦЛрК СЛЛКК1, и узнесавши се седо с десне стране Бога Ода, докле положи непријатеље у подножје ногу Његових. Али кад Га видеше на небесима књази да има. вид без облика, без части и без славе, то о 1И, као дивећи се Његовом таковом чудном зраку. питаху се : КТО 6СТК СИ1 Цлрк СЛЛКК1? И Дух св. из лица очина, који му је својствен, одговори им: ГдК СИЛ% ТОИ 6СТК ЦЛрК СЛЛКК1 " (Разгов. ст> ТриФ. етр. 43. Моск. 1830 г. иерев. Преосв. 1 Принед). 0 вазнесењу нак Господа разумео је то место св Златоуст. Т)е 8апс(. Реп1есо81. 1от. 1 раг, 551. еЛ. 1838 Рап.ч. ' 2|) ) 8. ВанП. Ма§. Де шог!е, 1от III. ра§. 772 с. еЛИ. 1839 аи. Рапв.