Српски сион

Б р . 35.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 573.

шк. реФерента г. Н. Ђ. Вукичевић, да у тим општинама развиди све што исге ошнтине нуде за подизање тих ншола. — На место пок проФесора Ис. Стојковића изабран је за проФесора на срп учитељској школи сомборској Мита Кали% , проФесор срч. више дев. школе у Н. Саду. На љегово место као и на још једно место за вишу девојачку школу у Н. Саду распиеаће се стечај. — Прочитан је опширан аредлог за ареустројсшво ареаарандије сомборске По том предлогу главна је промена у томе, што ће бити 4 разреда у место досадања 3 разреда, и што ће женска ирепарандија бити са свим одељена од мушке. — Обављена је кандидација за 2 уиражњене стипендије из Балине закладе. — Примљене су за школске књиге: 1.) „Дидакшика и методика" од 11 етра Ј'адулови)1а, управитеља горњо-карловачке преиарандије; и 2.) „ КуКарство од Милеве СимиЛеве, учитељице у вишој девојачкој школи у Н. Саду. Предузет је извештај истражне комисије у сгвари школског реФерента Димишрија До чге. Истрага није могла иронаћи никаквих неуред ности у његовим званичним списима, шта више, сви су предмети у његовој реФеради решени. Није се могло доказали, да је исти реФерент каква мита иримао. Имао би само неке непра вилво примљене предујмове вратити. На против доказало се, да је понашање реФерента Долге ириликом гшследње учитељске скупштине у В. Кикинди врло неуиутно било. Услед тога извепггаја закључио је школски савет, да суспензију тога реФерента и даље одржи и да читаву ствар сабору на надлежно решење поднесе, пошто га је сабор и изабрао за ре®ерента Остали предмети били су од мање важности. — Школски савет састаће се опет по свој прилици крајем месеца октобра. — (Свештеници бачке дијецезе) имали су 21. августа о г. у Новоме Саду конФеренцију, на којој су се, под председнипггвом Његове Светости г. Пагријарха Георгија Бранковића, догопарали и саветовали о мерама за побољшање и унаиређење свештеничко-удовичког фонда бачке еаархије. На том договору донесене су неке оддуке, којима ће се моћи посгићи умножење тога Фонда. Добро би било, кад би се публиковало стање тога Фонда и кад би се сваке године јаван рачун давао, као што се то чини у архидијетгзи. — (Народне школе у Вачкој). Из „IIТкол-

ског Лисша " вадимо ову белешку: „По званичром извештају за год. 1890. има у жупанији Бачкој 449 основних народних школа; 5 виших нар школа и 12 грађанских школа. — Од ових су по каквоћи мешовите школе, у које иду мушка и женска деца, 335; чисго мушке 52 ; чисто женске 59. — По значају има 10 државних, 96 општинских или комуналних, и .34? вероисиоведних школа. — Од вероисповедних школа има аравосл.авних сраских 82 ; римокатоличких 168; унијатске 3; лутеранских 36; иалвинских 18; израиљћанских 41. — Приватних школа има 6, а другигвених је такође 6 школа. — Од комуналних школа има по наставном језику 21 сраска гикола. (У Шајкашкој и у Суботици) Те по томе има у Ђачкој 103 сраске школе. Срби римокатолици или Буњенци имају само 5 вероисповедних и 1 комуналну школу, у којима се деца на свом матерњем језику обучавају. 1Х03ИВ НА ПРЕТШ1&ТУ. Овим учгиво Јављам, да намеравам на срнском језику у свескама издавати ' ЗЕМЉОВИД геограФски атлас са 60 карата, које су по иајновијим и најбољим изворима на финој бслој и чврстој хартији ваљано литограФисане, и у бојама чисто израђене. За народ и гиколу извео сраским шексшом А. Адамов. Величина је каргама 38/28 сантиметара. Земљовид ће изаћи иотиун у равно 20 месечних свезака по три карте. Цена ја свесци само 25 новч. или 60 д. пара. Распоред карата у Земљовиду: 1. Сунчани редостав. 2. Стари и нови свет. 3. Евроиа у политичкој иодели. 4. Шпннија и Португалија. 5. Француска. 6. Велика Британија са ПриЈом. 7 Италија. 8. Швајцарска. 9. Белгија и Холандија. 10. Скандинавија са Да нијом. 11. Немачка, северни део. 12. Немачка. јужни део. 13. Аустро-Угар^ка. 14. Чешка, Моравека и Шлеска. !5. Галиција и Буковина. 16. Угарска у жупанија.ча 17. Хрватска и (,'лавонија 18. Босна, Херцеговина и Далмација. 19. Балканско полуострво. 20. Србија (са нланом Београда) 21. Румунија. 22. Нрна Гора и Стара Србија. 23. Бугарска са Источном Румелијом. 24. Грчка са јегејским осгрвима. 25. Маћедонија и Албанија. ^б. Турска Румелија са БосФором. 27. Руска царевина у губернијама.