Српски сион

Стр. 572.

„СРПСКИ СИОН."

Бр . Зб.

би. Исто тако Иродијада гони Јована Крститеља, што ју овај чесго изобличава ради незаконитог брака; — трни многа страдања и муке у махеранској тамници, и најносле бива обезглављен Али у то доба, кад се противу тих великих мулсева —- ревнитеља вере и нравствености, подигоше „силни мира сего,'' те их почеше гонити, у толико их већма уважаваше ирост народ. Савременици старозаветна проповедника нравде Вожје, увидевши у њему благод?т Божју, називаху га Вожјим човеком, у чијим је устима „реч Гос^одња истинита," и у знак особита поштовања према њему падаху нред њим на земљу. Сам Ахав не један пут дрхташе пред Илијом, и уступаше испред њега у јавној препирци, уступаше испред н.ега, који не имађаше никаква средства земне силе, осим велике силе своје истините речи. Исто тако Јован јако утицаше на народ. који здраво одан беше суровом нроповеднику нокајања и божанско му поштовање одаваше. И сам безакоаи Ирод нризнаваше Крститеља за мужа праведна и света (Мар. 6. 20.) и знадијаше, да га народ поштује као ванредног посланика Вожјег. С тога не обзирући се на горња изобличења Јованова, цар се дуго не могаше решити

лист^^.

да му учини какво н:1сил,е, јер се бојаше народа, бојаше се, да га не омрзне народ и да се не побуни. (Мат. 14, 5.) И тако из наведених сродних црта из жи вота и делатности, пророк Илија као да беше предобраз животу и делатчости Јована Крститеља. Но поред свега тога, не може нам се на ино, а да не уиозоримо и на другу неку једнакост — сличност — међу Илијом и Јованом, што се до душе тек иснунити има у далекој будућносги. 0 Јовану прорицаху пророци (Ис. 40, 1 — 5, Мал. 3. 1.), да ће бити претеча ирвог доласка Христовог, да ће проповедати покајање, исправЋати морал, спремајући Јудеје, да достојно дочекају Месију. Псто тако и пророз Илија, сагласно правилном опћецрквеном схваћању нророштва Малахије (4, 5 — 6 ) биће други по времену — претеча, другог и свечаног доласка Христова. (Златоуст, Теодорит, ТеоФилакт и др ) По неизреченој благости својој премј , људима, Вог ће послати тада Илију Тесвићанина, да наговести страшни и славни долазак Христов, и да својом енергичном делатношћу помогне људима у нравственом ноправљању, да не би Месија, као ираведни судија, предао све на вечне муке. (Мал. 4 6; исиореди: Анок. 11. 3-6) —

Б Е Л Е Ш К Е. — (Школски Савет) држао ,је своје редовно заседање у Карловцима 22. и 23. августа о. г. под председништвом Његове Светости г. Патри јарха Георгија Бранковића, а у присутности чланова : дра Нике Максимовића, нроте Јован;: Вороте, гимн. управитеља Стевана Лазића, дра Мих. Полита-Десанчића и ТеоФила Димића; даље: заменика гл. шк. реФерента Н. Ђ. Вукичевића и секретара И Ћирића. — У овоме заседању решио је школски савет преко 80 предмета, Ирочитанп су многи отписи и наредбе кр угарске и хрватске владе и саборског одбора, као и извештаји епархијских школских одбора. — Узети су на знање извештаји о срн. учитељским всколама у Сомбору и Г. Карловцу, и о вишим девојачким школама у Повом Саду, Панчеву и Сомбору. — Пошто је онштина у Борову претво-

рила своју вероисповедну школу у комуналну, и пошто се иста општина саетоји из самих православних становника, упућен је архпдијецезални школски одбор, да обавести исту општину, да са истим прилозима, с којима издржава, комуналну школу, може издржавати и вероисповедну, те да по новом закону од год. 1888. рекламује своју школу за вероисповедну, — Одлучено је. да се од стране школског савета посредује, да се на државној гимназији у В Бечкереку српским православним ђацима боље и правилније нредаје сриски језик. — Црквени одбор у Т. Карловцу иозваће се по ново да припреми просторије и нужно издржање за вишу девојачку школу, која би се тамо установила. — Пошто су се сри. ирквене оиштине у Земуну и Мишровици обратиле школском савету ради иодизања више девојачке школе, то је изаслан заменик гл.