Српски сион

Б р . 35

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 571.

ведника покајања, пошље к њему званично ио- | сланике, који не добивши очекиваиог одговора о томе, да ли је он Месија, одлучно га питају: Ко си ти! Јеси ли Илија ? (Јован I. 19—21.) У осталом сам је Христос рекао о Јовану: „и ако хоћете веровати, он је Илија, што ће д«ћи." (Мат. XI 14; испор. Мар. IX 11 —13). — Пошто он не беше Илија, то је нретеча Господњи са свим природно одрицао, да је он Илија. Јасно је пак да су Јована називали Илијом тога ради, што врло сродан беше са Илијом, по својој служби и делатности. Из ближе носматрајући најзнатнијег међу старозаветним праведницима нророка Божјег Илију — „највећег међу рођенијем од жене" Јована (Мат. XI. 11) не може нам се, а да не приметимо много сродних црта, како у појединости спољашњег изгледа и начина живота, тако и у самој делатности њиховој, као и у погледу гоњења, која обоје претрнеше Пророк 1.ожји Илија имађаше одећу од коже и беше сав космат и опасан кожним појасом. (4. цар 1, 8.) Често је одлазио у пустињу, и особиту насладу налазаше у дивијим пе ћинама пустога Хорива; он провођаше време у неирестаном посту и молитви. (3. цар. 17. 3 — 7; 19, 4—15.) На основу тога, што се у св писму нигде не спомиње његова породица т. ј жена и деца, многи црквени оци држе пророка Илију за младића. Исто тако и иретеча Господњ" имађаше само једну хаљину од длаке камилине и појас кожан око себе. (Мат. III. 4.) Од ране младости живео је у немој пустињи. (Лук. I 80.) По предању живео је у оној истој пустињи Хорива, где некад и пророк Илија живљаше. Тако монаси горе Хорива показују места освећена бављењем Јована Крститеља. Овај велики „д^вственикт." отпочев своју службу, проповедаше по пустим местима .јорданским, и како још из ране младости нодвижнички живљаше, хранећи се скакавцима и дивијим месом, тако и сада провађаше строги аскетски живот тако, да Јудеји мишљаху, е он не једе и не пије. (Мат. XI. 18.) — Даље, имајући јаки дух и независан, карактер енергичан и сталан, обоји ца и нророк Илија и Јован претеча тежише, да својом моћном речи и делатношћу нодигну нали углед народне вере и нравствености. Први ревноваше, да одврати народ израиљски од идолоноклонства к правом богоноштовању ; овај дру • ги ревноваше, да принрави Го?поду народ готов. (Лук. I. 17.)

У погледу извршења те узвишене задаће, на име у моћној личности крститеља, не може се приметити никакво колебање и равнодушност тако, да он гледе тога надмантује Тесвићанина, ко.ји као и остали пророци готов беше да се у неколико ноколеба под нанором размишљања и сумње. Но ипак у реду древних нророка без сумње заузима одлично место по спли речи и величини духа св. Илија, који се у време безбоштва и религиозног сленила израиљског народа за време Ахава истакао као ватрени ревнитељ Јехове, који је неустрашно изобличавао непоп гење и идолопоклонсгво. Из дивије пустиње на један пут се јавља Илија, унишгује развраћен народ и по гвареног цара, изобличава лажљиве пророке Вала, и збацује идолске жречеве, те наговешћује пад пиквареног Ахава и сина његова Озије. Оагласно предсказању ангела, јавља се у духу и сили Илије — Крститељ, открива своју проповед покајања, и дела истим духом ватрене ревности и нравственом моћи, којом у своје време делаше ревнитељ старозаветне религије. Силним речима, пулим изобличења нанадао је Фарисеје и садукеје, те развратне нредставнике савремене нраветвености и богословске науке Али још више нас ономиње Крстите.љ на Илију тиме, тпто елободно и неустрашно прети и изобличава Ирода Антипу и Иродијаду (Мат. XIV. 3 —4) Као што премудри син Сирахов карактерише говор и делатност пророка Илтпе говорећи: „подиже се Илија као огањ, и реч његова горела је као светилник" (48. I.), тако и Госнод Исус Христос рекао је о Крститељу: „он беше видело, које гораше и свијетљаше." (Јов. 5. 35.) Као што је Илија својом крепком молитвом измолио дажду с неба и наквасио изнурену земљу, тако је св. Јован благодетним учењем својим и водом свога крштења онлодио оне душе, које утонуше у греху. Обраћа на се пажњу и та ирилика, што се у нериоду једнаке делатности та два мужа, силна. речју и делом, вековима удаљеним по времену живота, — јавља на престолу развратна царица, с којом се не могаху измиритп ти проноведници, и која силом свога великог и снажног утицаја на малодушног цара гони нроповедннке. Нечастива Језавела гони нророка Илију, што ју овај изобличава —, која шта више ,јавно и отвороно иште, да се иророк Илија ногу-