Српски сион

С тр . 568.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 35.

б.) Евангелије. Када се отпочело на ирестолу иолагати Евангелије, тешко је одредити. У прва времена хришћанска, оно се, заједно са свештеним сасудпма, чувало у „сосудохранилници", и у одређено се време само износило одатле да се прочита народу. 57 ) У осталом, ношто су на Евангелије увек гледали, као на образ самога Исуса Хрњта, 58 ) то је вероватно, да је на брзо по поставку мирних времена хригаћанства, и оно постало неопходном принадлежношћу престола, као символ невидљиве присд тности овде самога Исуса Христа. в.) Иолагање св. мошшију иод тсресто. Обичај да се полажу под престо неиструли остатци мученика, уведен и утврђен за свагда 59 ) седмим васеленским сабором (пра вило 7.), постоји у хришћ. цркви од дре вних времена. Св. Амвросије Медиолански, у писму своме к Марцелину, описујући откривење моштрцу св. мученпка Гервасија и Протасија, између осталога говори: „Када хтедох осветити Базилику^ многи као из једнога грла стадоше викати: освети Базилику тако, као што је освећена римска; учинићу то, одговорих ја, ако нађем мошти мученика. После, кад су нађене биле мошти", наставља св. Амвросије, „ја сам их следећи дан унео у Базилику, која се звала Амвросијанска. 60 ) ПГто су овде мошти полагане биле на име под олтаром, а не на другом ком месту, то се види из 5Т ) Сопз4. Ароз4. 1Лћ. II. сар. ГЛТХ 58 ) Ово се види из тога, што су на саборима, н. нр. ЕФеском, у знак присутности Христове, они, који су расправљали, подагади у средину евоју евангедије на особитом узвишењу. 59 ) После времена иконоборства, кад су св. Мошти избадивали из храмова и спаљивали (В. цркв. истор. Инок. в4к 8 и 9. ст. о бЈд. цркви.) 60 ) 8. Ашћг. а<1 Магсе!. ерја(;. 54.

ових речи истога писма; „Овај (Исус Христос) иа олтару, — који је за све пострадао, а они (мученици) под олтаром, који су искупљени Његовом крвљу". Павлин, епискон Ноле, у одговору епископу Северу, који је искао од њега честице моштију за освећење цркве, пише: „Господ ми је сведок, да кад бихимао свештеногапрахама на један скрупул (од прилике 20 грама) впше него колико ми самоме треба за освећење Базилике, која ће се на брзо свршити у име Господа ја бих послао твојој светости." 61 ) Созомен прича о Зенону. еп. града Газе, да је овај епискон саградио ораторију, подигао у њој олтар, положио под њега (олтар) мошти св. мученика 62 ). 0 престолима, који су постављени на гробовима мученика, спомињу бл. Јероним и Авгус тин: „да ли греши римски Епископ", пита Вигиланција први, „кад он над костима мртвих људи Петра и Павла, за нас свете, а за тебе над прахом приноси Господу свегитенодјејсво и гробнице се њихове замењују тада место престола?" 63 ) „Ко је чуо када од верних", пита други, „да је свештеник. стојећи пред престолом, који је подигнут на св. мученичком телу, говорио у молитвама својима: приносим ти жртву, Петре или Павле и Кипријане?" и т д. 64 ) Десето правило У-ог картагенског сабора (398 г.) заповеда, да су олтари који су подпзани свуда на пољанама и при путевнма у спомен мученика, не имајући њихових моштију, били разрушени ОД месних епископа 65 ). (Наставиће се.) 61 ) ЕрхзЈ. ас! 8еу. XI. ра§. 146. 62 ) 808. Н. Е. 1лћ. V. сар. 8. 63 ) СопЈга Уј^ПапНит. 64 ) Соп1га Еаиз1. 1. XX. с. XXI. 1лћ. VIII. сар. XXVII. <1е С1уП. 1)е1. 65 ) V. 8тор. СопсП. аисЈ, Саћеаи!. ра§. 343. Рапз 1838 ап.

СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ НЛЗИЈЛНЗИН, ГРИГОРИЈЕ НИСКИ И БАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ, КАО ПРОПОВЈЕДНИДИ. (Наставак.) :решавши тако погледом и уображе- рење мора и законе њихова покрета, на њем њеки дио васељене и откривши | завршетку говори заеосно: „Могу ли вам њеке тачке бесконачнога, он се о- показати. како је диван океан нред очима креће својим слушаоцима с необично при- Творчевим? Али, кад је океан велик и влачним доказима. Тако, разјаснивши ство- диван пред Богом, зар није дивнији више