Српски сион

Б р . 37.

„СРПСКИ сион. и

С тр . 603.

чијима се евједочбама нашла која негативпа оцјена, а још теже онима, код којих би се нашле по двије или три оваке сестрице. Но пријеђнмо пријеко тога. Утисци првог сасганка прођоше и сад се од дуга времепа прелиставају програми, читају се имена ученнка, пе само о иих, чија су имена дебелим словима одштампана, већ и оних који су ситно штам пани и т. д. Чнта се и статистички преглед колико је било ученика ио број-у , н>и хову завичају. вјери, напрешку, добу жи воту и т. д. Програми са разних завода разно су и састављени. Не обзирући се на остали садржај, нас се тиче највпше вјера. Према разлици својих редактора налазимо у нрограмима називе иојединих вјероисновјести сасвпм противне одредба ма државних закона, Тако ће сваком пра вославном Србину запети за око ријеч: несједињени и грчко-несјелињени. Које су вјере ученици са горњим називнма? До лази нам као јасио, да тим именом крсте ученике вјере православне, или строго службено узето: вјере грчко-источне. А кад знамо, да у сваком шк. програму ос.им оних чисто српских завода — дола зн на прво мјесто вјера римокатоличка, за тим: грчко-источна и т. д — онда се чудити морамо, да се Срби ученици не називају бар тим именом, — кад се неће рећи: иравославни , — већ им се придијева назив : грчко-несједињепи или само несједгтени. Тај им се назив пришива у шк. програму, јавном спису оног завода, који је иодигнут без сумње и жуљевима српских руку и српске грбаче. То изгледа да је маленкост — али нпје маленкост; шта више, данас је то велики нападај на правосл. цркву и вјеру. За то треба то зло у клици угушити. Истииа, средњошколски програми немају назива за православне ученике : несједгтени, већ редовно грчко исшочни па чини ми се и српска Карловачка гимназија назива своје ученике грчко-источњацима, што је жалосно, — али су за то ирограми пучких школа препуни назива несједињени. Не дођоше ми до руке сви програми пучких школа, пошто многе и не издају

никаквог програма, —- алп за то ево бар оних, који ми дођоше до руке : 1 ) Вараждин; у самостану св Уршуле било је ученица по вјери: 4 несједињене (види „Нар. Нов." од 4, авг. о. г.); затим: виша девојачка школа а.) виши одјел стр. 57. има 4 ученице несједињене, б.) нижи одјел стр. 59 има 5 ученица несједињених. 2.) Пучке школе у: Сушаку, Трсашу, Драга Косшрена св. Луг\ије и Косшрена св. Барбаре на стр: 28, 35, 46, 54 и 65 налази се свагдје назив несједињени. 3 ) Пучка школа у Самобору на стр. 9 има 1 ученица, несједињена. 4) Свима пучким школама иредњачи град Загреб, те велн у свом овогодишњем извјешћу за ниже и више пучке школе у оићем пријегледу а на стр. 123 ово: по вјери има грчко-несједињених учеиица 66. Тако програми пучких шгеола. Међу тим наш највиши Решкрипт од 10. авг. 1868 год. говори о закључцима срисксг сабора, вели се тамо грчко-исшочна вјероисиовијест, а у обичном говору и писму пазивају нас иравославни а многи и грчкоисшочни и сриско-иравославии. Узети ма који од ових назива — није погрешно, али замјењивати нсте ријечима наказним, погрјешка је велика, гријех је неопростив. Тога не смије нико чинити, а најмање школа и њихови органи. А кад се усудише редактори школских нрограма, да у ш-тима назову српскоправославну дјецу — несједињенима, нема сумње. да су тако окрштена Српчад и у школским тједницима, мјесечним каталозима и т. д. Па да би се тој нротузаконитости доскочило, нозвани су у првом реду свештенпци, којима у дужност спада и катихизирање шк. дјеце, да сваком ириликом, кад дођу на катихизацију, завире у мјесечне каталоге и тједнике, те да се увјере не само о успјеху својих ученпка, већ нијесу ли окрштени застарелим називом несједињени, те ако такова шта опазе, да одмах нросвједују и позову наставнике тих школа, да називају српску дјецу законитим именом; а ако то не би помогло, да се притуже својој претиостављеној о-