Српски сион

Стр. 602.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 37.

у делима св. Амвроеија оетала нам је једна молптва, која је, као што се види, изговорена нриликом освећења храма; мо литва та гласи овако: „Тебе, Госноди, молим данас да сваки дан гледаш на овај дом Твој, иа ове олтаре, који се сваки дан освећују, на ово духовно камење, где Ти се у сваком од њих освећује видљвии храм, и молитве слугу Твојих, које Ти овде шаљу, да примиш с божанственом Твојом благодаћу. Да Ти буде у мирис освећења свако принашање, које се приноси у овом храму у потпуној верп и љубави, и гледајући од горе на ону спасоносну жртву, којом си одузео грех овога света, иогледај и на ове жртве чисте љубавн, много година чувајући их под кровом Твојим, да Тп буду у мирис благовоне жртве, и сав дух њихов, душу и тело без повреде сачувај до дана Спна Твојега — Господа нашега Исуса Христа. Амин." 85 ) Пр емда је ова молптва написана по случају посвећења Богу дјева, али садржај њен даје нам право закључити, да је она била изговорена при освећењу храма Ако је пак ова молитва заиста изговорена по случају освећења храма, то по њој треба судити и о древности једне од садашњих наших молптава при освећењу храма, која се изговара иосле устројења ирестола пред тајанственим његовим освећењем. Прозревши у садржај ове, п прве ноловине Амвросијеве молитве, није тешко приметити међу њима погодне слпчности; а одкуда је такова сличност? Последица се његова лако разјашњује, ако допустимо, да. обе молитве припадају броју оннх, које су предане иастирима прве цркве од самих 85 ) Ашђгоа ћог1а4. а<1 У1г§т. — 4от. IV. орр. еШ1. Раг18. 164*2. ап. ра»\ 144. предистлбање 0в0г0д ' ШМЖ ко:|е се ве ^ °Д анна свршнле. У: 5ђШ|р ченици се разишли својим кућама, иосећи собом нлодове десетмјесечног труда свога да њима обрадују или растуже своје родитеље, који троше и који ће потрошити и црно иза нокта, самодадјецу сретнима начине. Собом до-

Апостола и које првобитно прелазећи од иредходника к прејемницима путем усменог предања, премда су се разликовале у устима разних пастира, али разликоваху се само у спољашњем изразу, у речпма, у суштини пак својој остале су неизмењене. Што се тиче времена ностанка других молитава, које се говоре сада при освећењу храмова, никаквог трага није нам остало у историји На тај начин наша православна црква, у сваком богослужењу свом, као у чпстом огледалу, представља хришћанску древност, и дјејства своја, која се свршавају при освећивању храмова, није установила у најдоцније време по мудрости човечијој, већ их је примила од св. Аиостола и најближих прејемника, мужева велике чистоте и светости, под непосреднпм руководством св. Духа. Остаје нам, да одамо хвалу Господу, који нас је удостојио ирипадати к таковој цркви, у којој су сачували сви обреди чистоту првобитног свога установљења; ■— да се трудпмо, што је могуће чешће, посећивати св. храмове Божје, чиме нам се предана од Бога дјејства тајана саопштавају; и овде блнже, него ли ма где, можемо ми, ио речи Апостола, тражити Господа, опипати Га и наћи, премда није далеко нн од једнога нас (Дел. ап. 17, 27); — да, најпосле, у време пребивања у храму, гледајући сиољашњу лепоту његову, помигаљамо о несравњеној слави унутрашњој, која тајанствено у њо.ј станује, а с тога да стојимо у њему са страхом, са истинском побожношћу. као у дому Божјем, нред престолом Господа, у присуству самога Бога, пред лицем Суштаства од свију највишега.

шњи школских пгограша. нијеше дакле ученици своје свједочбе, да их но њима родитељи и сгарагељи њихови н|.осуде и оцијепе, да ли су достојни, да почетком идуће школске године оду опет на своје старо мјесто, да науке наставе. Благо онпм ученицима, који су одговорили свом позиву, а тешко онима, у