Српски сион

Б р . 38.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 617.

1812 године. Гимназијске на}-ке слушао је у Суботици и Осеку а богословију је свршио у Ср Карловцима 1837 г. Године 1838. ожени се са Василијом, која је била из родољубиве племићке куће Јеремића. Године 1840 буде руконоложен за пароха Мартоношког и као такав је пуну 51 годину све до смрти своје без помоћи капелана вршио свештеничке дужности вољно, тачно, ревносно и савеено. Да је добар пастир стада свога био, ноказао је јасно бурне 1849-те године, када нпје остављао народ свој, него се последних дана 22. јануара удалио из места преко крви парохијана својих, којих је тај дан 72 издануло У тачном и ревносном службовању ни за часак није остављао парохију своју. Једном приликом запитах га: „Кад сте били код господина епископа?" — на које ми одговори : „никад, ја га не познајем-," а кад га запитах.је ли био код иређашњег епиекопа, одговорио ми је: „Ја за мојих недесет година службе, нити сам видио епископа, нити сам кад код којег био. Можда то није лепо, али мислим, шта ћу да им досађујем кад немам посла са њима." Блажен је то мир, срећа је то — извор је те среће скромност и уског круга задовољство највеће. Ти си то све, оче Јоване, обилно уживао а сгекао си то, што си попгговао само путеве парохи.је твоје. И ако ти многи за то завидети неће, ал многи ће појмити блаженство твоје. Живот му старачки знао се уживити и у млади живот наш автономни. За то га је онштина и поставила на место председничко, но када је видио, да сваком угодити не може, да свако убеђење остварити не може, он је захвалио и остао добар пастир ирема сваком верноме своме.

Своју мисао није радо протуривао, често је говорио: како народ хоће тако ћу и ја; за то и није истакао себе на видик ширем кругу. 0 њему није ни писала новинарска реч, нити га је уздизала а ни кудила ни једна партијска сграст, али скромно село Мартонош говорило је и говориће дуго: да је ноп Јован био честит свештеник и ревностан настир стада свог, добар син народа српског, који се није отимао за прве редове, али је био кадар свагда поћи напред, кад га народ позове. За све то покојник је заслужио, да му на покривало застртог живота бацимо стручак признања и да се помолимо Богу: ., Господн: икоже НД ЗШЛИ КХ ЦЈрККН сл^жнтелд того иостленлх еси, тлкш и кг непкнолгл ткоелг/. жерткеницћ ноклжи Гди рлвл ткоего и сосл^жителд нлшего г.кшшлго 1имннл исуодх жнтТд еги> ко куод-к стк1\ - х тконул нрлкеднк1 \*'А кчини : д^ж его со ксћлш ш к-ћкл тег/ћ нллгоВгодикшими счислн." Снровод је био свечан. Народ му је дао нризнање многобројним присусгвом. Десет свештеника иеемом и молитвом праштали су се са братом својим, а лепом речју пречасни господин Јован Борота, нрота, каза народу живот покојников и породици многобројној даде утеху обилну. И на овом месту, у гласилу овом цркве овостране, нека се овим забележи признање Јовану Милићу, иароху негда Мартоношком; нека што већи број прочита и каже: Лака му црна земља, а души рајско насел>е и спомен вечан !

У Ст. Ђечеју.

Младен Јоси1, свештеник.

ЛИСТАК.

џ

Б Е Л Е Ш К Е. — (Извештај о септембареким седницама епархијске управе бачке.) Дана 9. (21.) сеитембра о. г. држала је еаарх. консисшорија бачка у Новом Саду своју редовну месечну седницу. Председава: Његова Светост, г. патријарх срнски Георгије. Присутни: Милан Ћирић, прота новосадски, Милош М. Папић, нрота жабаљски, Јован Марјановић, иарох лалићски, Лазар Каћански, парох се гго.чашки, Др. Илија Вучетић

и Ђорђе Радовановић, адвокаги новосадски. Др. Мих Полит, конс. Фискал, Сергије Шакрак-Нинић, конс. извесгилац. Записник бележи: Лукијан Богдановић, нодбележник. —• Ире отварања седнице нолаже заклетву новоизабрани члан консисторије: Ђорђе Радовановић ; за тим је нрочитан допис епарх. скупштине бачке, којим јавља, да је избором поиунила упражњена месга конс чланова и сао -штава имена новоизабраних конс чланова. — Лрочнтани су разни отписи