Српски сион

С тр . 634.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 39.

Тако изгледа доњм мапастир н око њега; алп као круну свега ваља напоменути живу, студену и врло здраву воду, која неколико корачаја пспод саме манастирске цркве изобилпо извире из острошких брда. Алн сада баците поглед свој северно на висину, где ћете угледати голо стење планипе острошке, која је најузвишенија према доњем манастпру иеточно и западно по један сахат а пзгледа као расечена јабука, једноставно, са свпм стрмено и глатко, више оштро, те с тога се зар н зове „Острог" од ове острице јер ио самом гребену ова нланина није тако оштра и шнљаста. Од доњег мапастира до близу саме стене подиже се постепено узбрдпца, обрасла сва густом шумом, посред које води прорезан и лспо пачињен пут, те својим кривудањем по најгушћој хладовпнн одводи путпика до самих врата горнег манастира, што је овде у овој голој стени, у грдној пећини смештен. На овом путу, који траје добро по сахата, нма впше лецпх места за одмор на прпроднпм седиштнма од камена, од којих нека пзгледају као наслоњаче, а има и впше савијутака равннх, са којих путнпк одмарајући се задовољно погледа впснну, којом је прешао, слушајући уједно и милозвучне несме тица, што ту станују и прелетају ову гору. Алп најдивнпји ноглед доле, нуз грдну стрмен, обраслу густом шумом, отвара ти се пред очпма истом онда, кад се успнеш у саму иеЉту у стени, где је лганастир, на кад кроз малене прозоре манастирске ногледаш доле на китњасто бјелопавлићко поље, на доњи манастир впше њега, и на целу узбрдицу до највишег места, онда истом видиш, да у оној густој шуми, којом си нрошао, има местнмице и врло лених усева манастирских, доста винограда, као и разно" воћа : смокава, крушака, јабука и т. д., а под самим манастпрским ирозорима малене баштице, засејане разним зељем — онда ти се п око и душа топи у необичној радости и ванредном уживању, какво се човеку ириказује зар само на овоме месту.

Али не чипи само овај днвотнп поглед на богату нрироду, да се човек и срцем п душом запесе у више светове. (Јвде на, овом месту близу себе осећаш неку тајанствепу светињу, којој те силно уображење неком неодољнвом снагом нривлачи. нроеипајућн нред тобом рајске мирисе, кроз које ти душа угледа божанствене маште, какве се до јако нпгде не лепршаху иред духовнпм очпма твојим. „У пме оца, спна и свегога духа, св. Василије, ирости свеколике грехемоје", рекох, пењући се уеким степеницама у малену црквицу, у којој је Ливот н гродног светитеља и у њему кости божјег испосника и калуђера Впсилија , иад којпм висаше много иконица у разним облицима, златних и сребрннх новаца, медаља н других нодобних ствари, које болесннцн на жртвеник свецу донесоше. „У име оца, сиг*а и свегога духа св. Василије, прости свеколике грехе моје", рекох по други нут, крстећи се нред ћивотом свечевим и једпа видовна рука подиже заклопац са свечевог ћивота, у којем лежаше целокупан костур свеца, Васнлнја, вас обмотан п увијен танким белим велом. ,.У име оца, сина и светога духа св. Васплије. просги свеколике грехе моје", рекох ио трећи нуг, целивајући свечеву десницу кроз бели танки вео. И ћивот се свечев заклони, и ја у три корака бејах на иољу, на степенима, на којима чух, како се за мном затворише врата малене црквице свечеве гробнице, која је 20 стопа дуга, 10 широка и 8 висока. После тога иођох дубље у пећину, која је на два боја, да разгледам остале манастирске одаје. На •гом ирвом иоју, где је црквица, има једна врло нространа оџаклија за кување и грејање зими. од које ватрени језик лиже тврдо теме нећине на којој се п с поља виде црни млазеви густога днма, а до ове оџаклије с леве стране са свим засебно, зидом преграђене, етоје две лепе одаје, обе с прозорима на светлост, од којпх је једна калуђерска ћелија, а друга је двојице ("тражара, којп овде чувају државну џебану. До ове има још две одаје за го сте или за оставу разних ствари.