Српски сион

Бр 39

На други бој кривудајући воде степе нпце еа 44 степена од белог тесапог камепа, врло лепо пзрађепе, са гвоздеинм ишпкама са стране, о које се човек у пен.ању ослаљатп може. На том другом боју, баш внше све чеве гробнице, стоји прострап маганин пун џебане, а до овог други, внше оџаклпје, такођер пануњен џебаном. За ову д ])угу магазу веле, да је некад бпла црквица ђакона св. Васнлнја, п да је исти ђакон сахрањен у поду ове некадање црквице. Оснм тнх одаја на овом боју има још једна калуђерска ћелија с одајом за оставу ствари до ње дал.е опет једна одаја за стражаре, све на светлост, а новрх свега један ирплнчно дугачак ходпик, такођер с поља на стененнх, над којим се као и над целпм манаетнром као нека надстрешппца надвило чело камените стеие. У истом ходнику у стенп има један велик хладан извор , у којем вода нигда не усише, него зими још тако набуја. долазећп кроз планину, да пада доле нуз стену преко ходннка као неки водопад, а нред овим извором у сгени имајош једна дубока нећина, нануњена камењем разне величине, које ту стоји као крајња обрана манастирска од спољашњег нападача, као шго ћете мало ниже видети. Али ваља знатп, да све то, с манастиром и свима стајама његовима, међу којима је и неколико зачкољица за држање ситне жпвадн и оставу разпог кућевног алата, лежи тако дубоко у пећинп, да с поља, нарочнто кад гледате од доњег манастира, не видите нншта оснм што се ви де уста саме нећине и нешто мало закреченог крова, који је направљен од дрвета а наслоњен је на стену, те иод овим кровом стоје степени доњег боја и звоник манастирски. Иначе вам погле одоздо горе не види ништа од свега онога, што напред споменух. Овај манасшир у сшраховишој пеЛипи голе осшрошке сшене, иодигао је 1ј иочешку 18-шог века сам свешац и калуђер Василије, за којег црквено и народно предање казује, да се родио у Херцеговини у селу Поиову , од куда .је нобегао у ове кршеве од зверских и крволочпих Турака.

С тр . 635.

Између горњег и доњег манастира иа брдашцу стојп још једна сшародревна црквица , храм св Ђорђа, за ко.ју парод држи, да је ев Василије сазндао још нре манастира у пећини. Још ми ваља напоменути. да у доњем манастиру у једној пајстаријој зг|>адн па два боја стоји смештепа телеграфска стаипца п школа од трп разреда, којп ску па броје до 50 ђака с једном учитељем С«.ио.и МаршиновиЛем, осим којег у доњем манастиру живе још управитељ оба манастира иои-Машијаш Раду <ови(1 и парох острошки Пешар РојичевнЛ. И кад вам нрикажем још становнпке горн.ег мапастнра у нећипи па нме нспо сника и калуђера Христифора (Рисшу) Љеиаву , родом из Мостара у Херцеговини, двојнцу стражара, што овде неирестано чувају џебапу, п једног манастпрског ђака — којпма скуиа срдачно захваљујем па пријатељском дочеку и разговору — оида имате пред собом потиупу слпку овога нравога и чудноватога самостана, који је јамачно једппсгвен у своме роду. И тако сам псцриео сву цркв:ну нсто рију овога мапастпра који, као што ћете ниже видети, спада н у свеговну псто рију Црне Горе због знамепитнх догађаја, који се око њега збиваху. II 0 Васиљеву дпе 1853.г. удари Омер паша, са 70.000 војске од херцеговачке стра не нрво нреко Жупе, коју сву попали, па онда са западне страпе преко Никшићког поља и Планннице на Бјелопавлићко иоље, које је један сахат од црногорско-турске грапнце, а с друге, с источне стране ударе Арбанаси и Миридити у исту нахију. те је сву нопале и поробе. А како би што већма ујели за. срце Ццногорце, намисле да дарну највећу светнњу овога народа, да понале оба мапастира у Осшрогу, и да расконају кости светог Василија. Кач, је књаз Данило чуо за турскп на мигпљај. дозове к себи своја трп брата : пок. војводу Мирка (оца књаза Нпколе) Петра и Кргуу ПетровиИе, те им рече, нека што брже иду бранити Острог од Турака.. Тако се дигну трп Петровнћа са још

„СРПСКИ СИОН. а