Српски сион
С тр . 636.
„СРПСКИ СИОН."
22 друга, м(ђу којима од познатијих Црногораца беху Навица ЦеровиЛ, Ђуро и Перо МатановиИ и Саво Мартиновић, те се затворе у горњп манастир Острог. Турци на мах за њима дођу и опседну оба манастнра, улогоривши се са 25 хиљада војника у доњем манастиру и окојш ни, од куда су излетали и нападали горњи манастпр. Пуних 15 дана п толико ноћи брања ху се очајнички опо 25 друга у горњем манастиру, који је турска војска у густим гомилама нападала, доспевајући чак до првих манастпрских врата. Одатле су, др жеЈји пред собом снопове прућа, као иза какве бусије, бацали у пећину манастирску потиаљене кумбаре, од којих једна па де у сред манастирске одбране, онпх храбрих 25 .друга. Али у једпом трепућу ока, ире но што се кумбара распрштала, до чепао је Крцо Петровић, те је бацио доле на главе турске, где се кумбара распрштала и побила многе војнике. Ово тако распали турску војску, да је са највећпм огорчењем поновила јуриш и разбила прва иортаиека врата, после којих остају још само једна гвоздена манастпрска врага, на да доспу у сам манастир, алп овде их је касна ноћ ухватила. Све до освојења ових врата Црногорци су се лавовскн борплн, проеипајући са неописаном брзпном пушчапа зрна на Турке,али кад им ови дођоше под саме степеие што воде на гвоздена манастирска врата не могаху гађати нз пушака, него се лате крајњег средетва — оног силног камења што у пећини спремљено стајаше — те стану проеипати одозго камење. које је пепрва нечујно падало доле, јер падаше на главе турској војсци. Тек после неколико часова чују Црногорци ломљаву камења, по чему знадијаху да су се Турци одби ли од мапаетпрских врата, те начиу опет из нушака Турке бити. Те ноћи иобили су Црпогорци камењем под манастиреким стенеппма толико много Турака, да је пред манастиром лежало небројно лешева турских, а доле узбрдицом тецијаше потоком турске крви. Ово заустави Турке од нападаја за неколико дана.
Међу тнм Црногорцн навуку опет много бремење камена у иећину, коју беху скоро већ исиразнилн. Тако 1*едне ноћи спусте Црногорци доле на конопу мртво тело једног попа, који је међу њима умрво у намери, да га сахране и укопају у маленој градини манастпрској, а да нзврше ово хришћанско дело, спусте се на коиопу још тројнца других. Тек што ови уконаше мртваца, нођу да се па коиопу оиет натраг узвуку горе, али их опази некако једач део туфске војске, и појури за њима, но ови беху већ двојицу успели, а трећи, Филип Матов МартиновиН, , видећп да ие може доспети горе, ирикрпје се негде у шуми, где му дође у главу спасоносна мисао. Исти Фплип знађаше врло добро говорити турски, па помисли, да се кроз турску во.ј^ку као Турчин пробије. Ова сретна мисао испаде му за руком, и он се исте ноћи, пробијајући иепрестано голему турску војску око доњег манастира и његове околнне, дочепа села Церова у Пјешнвцима, где је иок. књаз Данило са црногорском војском стајао, те јави књазу, да горњп манастир Острог још никако иису Турци заузели, него да се у њему још и сада очајно боре оно 25 друга. Кад је ово чуо књаз Данило, прикупи што више својпх соколова, те пх изашље да одбију Турке од Острога, којн, после неколико дана боја црногорске војеке са турском, са свим се ослободн од Турака. Тако се Острог, после 21 дана опсаде, ослободио големе турске војске. Црногорска војска гонила је источно цреко Бјелопавлића Турке и Мпридите Латине, којих је на једном месту код цркве Текле на Даниловом граду 4000 заједно са њиховим капетаном Бибом заробила, али није хтела ни једног убнти, него их је све опет живе у Арбанију по врагнла. На том путу погинуло је много Турака, нарочито су се силни иодавили бежећи преко реке Зете. Међу тим су Цриогорцп из Острога иреко Гарич-плашше, пренели ћивот св.