Српски сион

„СРПСКИ СИОН." Б р . 39.

С тр . 630.

Осврћућп се сад иа г. Соловјева и оцјењујући с једие страие — његов оштри ириговор источному аскетизму, — иа и Атонскому монаштву, 26 ) и строго осуђивање источне дркве, коју он на једном мјесту иредставља као мртво море, од кога донпру до њега мијазмн у виду иолемике источних богослова, 27 ј а с друге — његову ириврженост нанизму, као божанственој устаиовн, као продужење боговаплоћења иа земљи, — ми имамо право тврдпти о таквој његовој неспособности за нрпманзе истиие и благодати православља, какву је Христос осуђнвао код невјерних Јудеја. — Нашавшп оживотворење свог идеала у цркви папиштанској, Соловјев је већ тим изјавно своје духовио с))одство с оиим ла тннским особинама у схваћању духовног живота, које нам се тако грози и које ми осуђујемо као духовну обману. Исмијева јуКи источну цркву као чуварицу чистоће нравославља и премазујућн бијелом бојом цркву паништанску, г. Соловјев примјењује н једној и другој цркви народну легенду о Касијапу и Николп Чудотворцу, 28 ) у ко]ој се тумачи, зашто се спомеи Каспјана слави кроз три годпие четири и^т, а спомеп св. Николаја два пут на годпну. То је за то, — вели легенда, — што Касијан брпнући се о чистоћп своје одјеће, није хтио помоћи мужнику, да извуче воз из блата, а светитељ Нпкола, не бринући се о чистоћи одјеће, помогао му је и заблатпо се. Првога уиоређује Соловјев са источном црквом, а другога са латинском. „Нема сумње, да се може онростити св. Касијану, — пише он, — што није волио ручни рад и велика блатна путовања. Но он бп био цотнупо крив, кад би почео осуђивати свога друга за то, што он схваћа друкчпје обвезе светих према човјештву. Ми врло волимо чпсто и раскошно одпјело св. Касијаиа, но почем је наш воз у сред блата, то ми више требамо св. Николу, тог иеустрашивог светптеља, који је увијек спреман да нам помогне. Западна црква вјерна свом апостолском опредјељењу, није се бојала загазити у блато р. 58. 1ј. 3, сћ. X. р. 308. 2 ђ и 1, сћ. 1.

историчког живота Налазећи се у течају многих внјекова као једнпи узрок нравственог норетка н умпе просвјете међу варварскпм народииа Јевропе, опа је узела на себе задаћу и материјалне унраве, и духовног васпнтања тнх народа с њиховнм независним духом н грубим инстннктима. Примајућп се тог тешког посла напство, као и св. Никола у легенди, мање је помишљало на своју спољашњу чистоћу него на ираве нотребе човјештва. А источна црква, са своје стране, са својим аскетизмом и очигледиим мистицизмом клонећн се нолитике и свпју социјалних иитања, која заннмају цијело човјештво, желила је нрије свсга, као и св. Касијан, да се домогне раја без мкакве пјеге на својо: одјећп. Тамо су тежили да управе божанствене н човјечије силе свеоићој цпјељи ; а овдје је ствар ишла за очувањем своје чистоће. Ето то је главна тачка и најдубљи узрок раздјељења цркве. Ствар у раз личним ндеалима религиознога жпвота. Религиозни идеал одпјељеног хришћанског иетока није лажан. Код источног хрншћанског свнјета религија је постала истовјетна са личном побожношћу, а молитва се сматра јединим дјелом вјере. Западна црква, не бринући се за личну побожност, као за нраву клицу вјере, хоће, да се та клица развије и донесе нлода у организованом соцнјалном раду, у славу божију и радп опћег људског добра. Источни човјек моли се, западни моли се и ради. Ко је између њих прав?" Ми смо нарочито привели цио одломак, да бисмо као што треба оцијенили тон и иравац авторов. Прво, ми одлучно осуђујемо ону Фељтонистичку лакоћу, коју автор наводи у легенди проста карактера; њој није мјесто овдје, у озбиљној књнзи, у којој автор нодиже свој глас у име стотине милиона људи, поводом пнтања врло важиих; друго, само упоређење не може се прикладно нримпјенитп нп западној цркви. Поправљајући автора и користећи се тим упоређењем, морамо рећи, да ми осућујемо латинску цркву не за то, што је бла том замазала своју одјећу, — прљотина спољашња, која се у раду добије, не пребацује се никому, већ за т О ј што