Српски сион

Б р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 631.

је користекм се иоложајем и нуждом му жика, извукла му воз и одвезла у евоје двориште. у корист своју. У самој ствари, зар није жеља, окорпстити се туђом не срећом, била узроком борбе 1 Ј има с грчким обредом и славенским богослужењем у славенским земљама? Зар није то исто било и у борби Рима с грчком црквом, — кад су крстоносци заузели Цариград, или кад су завојштили на Палестину? —

У првом случају воз је био увежен у двор напски, а у последња два случаја — умијешаше се домаћини и ослободише воз од пане. Да, иапство би било великом установом и указало бп велику услугу човјештву, да је радило на западу у име чнсте идеје Христове, која није упрљана егоизмом и аспирацијом на земаљску власт. На највећу жалост цијелог човјештва, то се није догодило!

(Наставиће се.)

»>

ЈОШ НЕШТО У ПОГЛЕДУ ПОВРАТКА И ОЖИВОТВОРЕЊА СРПСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ ПАТРОНАТА за уређење свештеничке дотације.

реч. г. Паја ДимиИ, парох баша »хидски, имао је љубав у 29. броју ■Ж>„Српског Сиона" занимати се са моШ' јим у аогледу уређења свегишеничке '• дошацује вис. слав. цркв. сабору управљенпм меморандумом — и тако упоредпвши начела из овог са досадањим предлознма и нокушајима нашпх Сабора и саборских одбора, дошао је на тај закључак: да од свнју ових највећу гаранцију и сигурност нам даје: „ оживошвореш иравославног иашронаша ," због чега преноручује вис. слав. саборском одбору предлог мемораидума на усвојење. Даље пак налази, да би било целисходно, ако би славно уредништво исти меморандум у целој својој оиширностп у цењеном овом листу одштамиати благоизволело. На овај нредлог г. II. Димића сл. уредништво имало је доброту приметити: будући да је исти меморандум у засебној књизи већ изашао, не налази за нужно, да се исти и у овом листу сада онет саопштава. Видећи ту околност, да од дана на дан како свештенство, тако и интелигенција, особито пак народ наш све впше се интересује и занима са идејом „ ирава ира вославног иашронаша, и држим за своју дужност, у погледу питања наново-фтамнања меморандума у званичном листу са следећим разјашњењем служити. Упит-

ни меморандум се штампао само у 500 нрнмерака; ми пак у нашој патријаршији имамо 627 општина, 708 пароха, 27 протопрезвитера, 80 сабор. посланика, преко 1000 учитеља, дакледа бимогао сваки по 1 примерак пмати, не само 500, него 2450 егземплара требало би да се штампало било само за ове, не рачунајући ту и осталу интелигенцију. Овде имам нриметити и то, да је мој меморандум само у 90 ошптина разаслат, и тако 537 општпна немају ни појма о праву православног иатроната Из овог се види доста извеспо, да је г. Димић оправдано захтевао, да се меморандум саопшти и у званичном листу, да би се тако сва заинтересоваиа лица, свештеници, учитељи и црквепе општине могле потнуно уверити о оној пробитачности, коју нам пружа оживотворење патроната, сигурности — егзистепције и будућности наше иравославне цркве, ако се ова на основу иатроната положила буде.*) *) Жалимо, што и овом приликом не можемо испунити жељу преч. г. Светозира Ј1ешрови%а у погледу прештамиавања номенутог „ Мвморандума и то с тога, што је, према ограниченом иростору овога листа, његова књига сувигие оисежма, јер захвата 55 штампаних страна средње осмине. Књига та управљена је као иредсшавка високославном српском Саборском Одбору у Карловцима ради поднашања Сабору на решење; натпис јој је: „ Мсморандум Свешозара ПешровиЛа, протонамесника протопрезв. арадског и иароха срп. вел. сент-миклушког у иогледу иоврашка и оживошворења сриског иравославног иатронаша за уређење свештеничке и каншор-учишељске дошацнје," а штампана је 1891. у Н Саду у штамнарији А. Пајевића и етоји 20 новчића. — 0 тој иредсшавци, односно меморандуму ваља сада сачекати меродавну одлуку нашега сабора. — У осталом и сада одржавамо ено мпшље-