Српски сион

С тр . 632.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 39.

Из неколлко чланакн и препирака, које смо у овоме листу до сада читалм, нн под који начии не може се расуднтн нробнтачпост илн непробитачност „ иашрона■ ша и , тим маље она околност: може лн се увести т. ј. оживотворити једно кардинално право нз узрока, шго су га иаши предци од внше десетина година занемарнли. Ннје се дакле чудитн, — ако са сваке стране од наших чујемо: право патроната само рпмска црква има, и да ово само тамо постојн, и тамо се може уважпти, где је у грунтовннци укњижено и т. д. — На ова мљења се налазе у мом меморандуму довољпо званпчних доказа, мпнистарских наредаба, одлука. које нам јаспо доказују, како се јако варају сви онп. којп су горњег мњења. Да би се пак и они, који нису ималп прплике нримити упитнн меморандум, уверплн п впдпли како судп о овој стварц торонталска жупанија, молим славно уредннштво, да би доброту нмало дати места онпм наредбама, ко.је је нздао вблг. н>е, што смо га изрекли у 29. броју у ноши на стр. 453. А нове иодатке, које г. пиеац у овом чдаику еада изноеи, радо ево саопштавамо. Ууемиштво.

Евген Ронаји, ноджупан нага, на моје иоследње заискање у иогледу нотраживања парохијала од оних иновераца, који су земље од Кечанских нравославнпх као бивших мојих иарохпјана покуповалн. Ради иријентирања имам иримешпти, да ове наредбе нису узеше у мемораидум, и тако због шога узимам слободу на њих обратити иажњу свију интересованих лица,. — Ове наредбе гласе овако: 49 372 Б Р°Ј нодж.' 1890Г Преузвшиеном кр. уг. министарству богочастп и јавне наставе у Будпмпешти. Позивајући се на мплостиву наредбу од 13. децембра 1890. г. бр. 55837. част ми је најмилостивије јавити, да у прошлој годпни 1890 бр. 43.315 мојим извештајем мољене паредбе потреба внше не постоји, пошто је арадска консисторпја нроние 1890. године под бр. 4896 међувремено послала клаузулу одобрења великосибињске митр. консисторије као највише црквене власти у погледу овог нсказа рештанције нарохнјала. У Вел. Бечке)>еку 7. јануара 1891., у од суству поджупана : Данијел с. р. велнки бележник.

(Свршиће се.)

ШАНДСТИР ОСТРОГ У ЦРНОЈ ГОРИЛ

1. једном од најленших и најиитомијих II крајева Црне Горе, у Бјелопавли|т. ћима, племену, које даје до 2000 убојФ ннх војнпка, северо-занадно иа самој граннцп ове нахнје, на грдно високом брду, добар сахат више бјелопавлићког поља бели се доњи манастир Острог у сред својих лепих и големих зграда иа два боја. Цео манастир опасан је високим каменнтим зидом, на којем при улазу внше врата иортанскнх сто.ји обележје часнога крста, и мало даље као на страни, уздиже се врло висока мотка, која те нотсећа па конзулагске бандијере у великим евроиским варошима. Она п овде исту услугу чини, јер се на *) Овај оние манастира Острога саоиштавамо нашим читаоцима из књиге г. Арсе ПајевиЛа с натписом: „Из Црне Горе и Херцеговине. Усаомене војевапа за народно ослобођење 1876". 11од рубриком: ДТове књиге и дистовн" нршсазали емо ту занимљиву кшигу у 19. броју овога лиета. Урсднишшво.

њој такође истиче и лепрша црногорска застава четири нута на годину о великпм празницима, на име: о Пегрову дану, о вел. Госпођи, о Васкрсенију и о св. Тројици (Духовима). У ове дане народ из свију крајева Црне Горе, Босне, Сгаре и Нове Србнје, Херцеговине и бог те пига којих крајева још, многобројно слеже се овамо на скунове црквене о великим литурђијама горњих дана, а нарочито највпше о св. Тројицп, када је храм т. ј. слава овог знаменитог манастира у Црној Гори. У мапастирскнм зградама око саме цркве стоји 21 ћелија, у које се многи народ сместити може, и то су све лепе, чисте, већпном свегле одаје, у којима је па но-